Nepažljivo čitanje teksta

„Poslovni status firme“, kao javni medijski servis, koji pominje Glišić, jeste sasvim u redu, ali o njemu nije reč, već su tema teksta upravo nesređeni nazivi unutar tog servisa koji se zove Radio televizija Srbije (RTS), a njegovi organizacioni delovi su Radio Beograd i Televizija Beograd (?), umesto na primer da se zovu Radio Srbija i Televizija Srbije. Uspostavljanjem novih i adekvatnijih naziva sa nacionalnim a ne (beo)gradskim imenom otklonili bi se već ustaljeni i redovni „lapsusi“ novinara, voditelja i drugih koji pod RTS-om podrazumevaju isključivo nacionalnu televiziju, dok je nacionalni radio izdvojen kao „Radio Beograd“. Sa renominacijom segmenata javnog servisa i sam radio više ne bi bio, kako kaže Glišić, „levo smetalo“.

Pitanju promene naziva dvaju glavnih segmenata, odnosno organizacionih celina RTS-a, televizije i radija, ne može se pristupati sa emocijama ili sa nostalgijom za „starim dobrim vremenima“, već treba delovati racionalno i pragmatično. Nacionalna televizija (i radio) pokrivaju ceo nacionalni, odnosno državni prostor, i sasvim je logično da imaju i takvo ime, dakle, „Televizija Srbije“ i „Radio Srbija“, a ne kako je to sada, još uvek, ime Beograda, kao da se radi o gradskim medijima. Ime je važno i ono je naša legitimacija prema vani, naš brend po kome smo prepoznatljivi kao takvi u Evropi i svetu, kao nacionalni medij. Zato to ime mora biti jasno i precizno.

Međutim, ne bismo hteli da se ova polemika oko RTS-a svede samo na njegov naziv. To svakako jeste značajno, ali ne i najbitnije. Unutrašnje reforme ove kuće su daleko važnije i preko potrebnije. RTS-u je nužna temeljna rekonstrukcija u svim njegovim segmentima – organizacionom, kadrovskom, programskom – kako bi na najbolji mogući način mogao da ispunjava svoju zadatu misiju. A to je promovisanje i razvoj demokratije, afirmisanje slobodnog društva, negovanje i jačanje kulturnih i svih drugih vrednosti ovog društva, pa i sama edukativna misija.

Osnovni zadatak novog menadžmenta RTS-a trebao bi da bude upravo korenita reforma Javnog medijskog servisa, koja podrazumeva oslobađanje od nekompetentnih, neobrazovanih i kompromitovanih kadrova i ustupanje prostora stručnim, ambicioznim, posebno mlađim snagama, ljudima spremnim da se odupru različitim oblicima pritisaka, ali i odlučnim da izgrade moderan i savremeni javni servis.

Nadam se da je ta ideja bliska i mom „kritičaru“ g. Glišiću i zbog toga ne razumem zašto i sa kojim namerama u zaključku svog teksta poredi ovu situaciju sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem i nastojanjima nekih da ga preimenuju u Srpsko dramsko pozorište. To je skretanje pažnje sa teme i tu se radi o nečem sasvim drugom, što apsolutno nema veze sa sadržajem moga teksta i zaista ne treba tu pozorišnu ustanovu uvoditi u priču o reformi Javnog medijskog servisa.

Autor je novinar Programa za dijasporu RTS-a