Nastavljeni su brutalni nasrtaj vlasti na zrenjaninsku „Jugoremediju“ i list „Republika“ i već poznati skromni pokušaji delova demokratske javnosti da se protiv toga pobuni; glavni urednik „Republike“ – koja je detaljno pisala o otimačini ovog preduzeća – Nebojša Popov je u sredu, na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, optužio vlast za pokušaj reprivatizacije „Jugoremedije“ i zastrašivanje radnika „drugih loše privatizovanih preduzeća koji bi u ovoj firmi i njenim zaposlenima mogli da imaju uzor“.
Nebojša Popov je podsetio da je policija upala u prostorije „Republike“ 8. jula, tražeći ugovore o poslovnoj saradnji. Pravi cilj policijske istrage je, smatra Popov, „Jugoremedija“ čiji su radnici i mali akcionari uspeli u nastojanju da ponište lošu privatizaciju. Policajci u civilu su u Zrenjaninu prošle nedelje došli u Popovljevu kuću da mu uruče poziv na informativni razgovor, a uniformisana policija je potom ušla u „Jugoremediju“. U ovoj brižljivo koordinisanoj akciji, sa kakvim su se godinama unazad suočavali urednik „Republike“ i saradnici ovog lista, novi je momenat ogoljena pljačka, „hekler – privatizacija“ koju treba zaštititi, odnosno, suprotstaviti joj se kao „Republika“. Jer, dosad poznati napadi na nezavisna glasila kakvo je ovo uglavnom su bili utemeljeni na verbalnom deliktu koji je, dikcijom neograničene moći, imao različite pojavne oblike („liberalizam“, „građanska desnica“, „đilasovština“, „antisrpstvo“, „strani plaćenici“, „NATO pešadija“…).
„Rekao sam im (policajcima u civilu) da su dobili sve podatke i da ja nemam šta tome da dodam, niti želim da komentarišem, jer bih tako mogao da učestvujem u stvaranju afere oko Jugoremedije, što ne želim da činim“, rekao je Popov.
„Republika“ je, podsetio je glodur ovog lista, sledeći trag u Savetu za borbu protiv korupcije o nepoštovanju zakona prilikom prodaje državnog paketa akcija od 42 odsto „Jugoremedije“ kontroverznom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, koji je bio na policijskoj poternici, detektovala Stefanovićevu nameru da postane neprikosnoveni gazda koji je ignorisao radnike i akcionare. Popov je podsetio da su pripadnici Stefanovićevog obezbeđenja brutalno prebijali radnike koji su se najoštrije protivili privatizaciji „Jugoremedije“ i da je policija hapsila sindikalne aktiviste.
„Jugoremedija“ i „Republika“ su u januaru ove godine potpisale ugovor o zakupu oglasnog prostora u „Republici“ kojim se obavezuje (zakupac, „Jugoremedija“) da „na ime zakupa navedenog u članu 1 ovog ugovora, uplati iznos od 100.000 dinara (stohiljada dinara) na mesečnom nivou, bez uračunatog PDV-a, na osnovu ispostavljene fakture“. Zvanično obrazloženje je da su „Republika“ i „Jugoremedija“ ovim ugovorom „izvršile finansijski prekršaj koji sa sobom nosi krivičnu odgovornost“. Reč je o napadu na one koji pružaju otpor pljačkaškoj privatizaciji i radnike koji svojom borbom privremeno odlažu takvu praksu, konstatuje „Republika“.
Borba „Republike“ za temeljna ljudska prava preselila se, dakle, sa terena građanske neposlušnosti, civilnog otpora ratu, militarizaciji društva, prikrivanju ratnih zločina i zločinaca, u stvaranje nejake antimafijaške organizacije koja, slučaj „Jugoremedije“ dokazuje, nije bez ikakvih šansi. Uz velike rizike i sa teretom etiketa. I obavezom da detalje ugovora sa „Jugoremedijom“ i njegovom evenualnom realizacijom razjasni demokratskoj javnosti i svojim čitaocima.
„Upad policije 18. jula u ‘Jugoremediju’ bio je u najmanju ruku skandalozan. Policajci koji su ušli unutra rekli su da je to vlasništvo Republike Srbije, što je apsolutno netačno“, rekao je na konferenciji za novinare Zdravko Deurić, raniji prvi sindikalista, sada vršilac dužnosti generalnog direktora „Jugoremedije“ (supotpisnik osporavanog ugovora sklopljenog između Zadruge „Res Publica“, izdavača „Republike“ i „Jugoremedije“).
On smatra da je bilo izvesno ga će firma biti prodata i da se znalo ko će da je kupi, ali je Skupština akcionara 6. jula sprečila realizaciju tog zakulisnog aranžmana.
Povodom policijskog zastrašivanja uredništva „Republike“ i radnika „Jugoremedije“, ponovo su se dežurni peticionaši i njihova udruženja, kao u stara vremena, vratili peticiji i apelu, nezaboravljenoj hrabrosti. U saopštenju se pozivaju nezavisni mediji i civilno društvo da javno osude policijsko – pravno nasilje nad časopisom „Republika“ i predezećem „Jugoremedija“. „Republiku“ je podržalo šezdesetdvoje intelektualaca, među kojima Latinka Perović, Branka Prpa, Borka Pavićević, Dubravka Stojanović, Zagorka Golubović, Slobodan Šnajder, Lazar Stojanović, Mirjana Miočinović, Grujica Spasović, Miljenko Dereta, Filip David, Aljoša Mimica, Žarko Korać, Slobodan Šijan, Miloš Vasić, Sonja Biserko, Laslo Vegel i drugi.
„Ta avet je kraj nas! Pozivamo vas da se solidarišemo u zajedničkom otporu političkom nasilju i odbranimo ono što su radnici Jugoremedije i ljudi, poput Nebojše Popova, branili celog svog života“, poziva redakcija „Republike“.
U tešku se priču upustila „Republika“, kojoj hrabrosti nikad nije manjkalo, naprotiv – grupa ljudi koja je i u najtežim situacijama, kakva je bila, recimo, NATO intervencija 1999, odbila poslušnost i bila jedini srbijanski štampani medij koji nije prihvatio brutalnu i nedotupavnu cenzuru Aleksandra Vučića i Radmile Višić. Ugled u Srbiji i regionu, humanistički bekgraund, prosvetiteljski angažman, rešenost da se svetu pokaže „srpska strana rata“, nisu u današnjoj Srbiji nikakva garancija za slobodu izražavanja, ali, tumačimo mafijaše, ni za slobodu kretanja na dve noge.
Zrenjaninski mafijaški scenario, nadahnut i podastrt beogradskom policijsko – pravosudnom logistikom, zloslutno najavljuje sicilijanski rasplet, u kojem oni koji kucaju sa dva prsta ostaju bez svih deset, a oni koji imaju akcije svog preduzeća imaju problem sa instalacijama u stanu koje svaki čas mogu da se zapale. A zna se i to da neka nevaljala deca u školi toj i toj imaju četvorke, dvojke, štagod, iz matematike, ko zna kakva ih kazna može stići…
I male pištaljke prebučne su za mafijaške uši. Oni čuju bolje od zadovoljne većine.
Autor: Bojan Tončić
