ENПосле приличног закашњења и одлагања, Радио-телевизија Србије концем априла, а по слову Закона о радио-дифузији, подељена је у две засебне радиодифузне установе – Србије и Војводине. Тако је, бар формално, завршена дуго очекивана трансформација овог доскора државног предузећа. Значи ли то да су уписом новоосноване републичке радиодифузне установе у судски регистар и грађани Србије аутоматски добили медијски јавни сервис?
Да је окончан пре свега правни посао потврђује и Александар Васић, члан Савета Републичке радиодифузне агенције, која је учествовала у преображају РТС-а. Недавно је РРА дала сагласност на статут новог сервиса, предложени су кандидати за Програмски одбор, а сада „у континуитету обављамо надзор над програмима јавног сервиса као што надзиремо и рад других комерцијалних емитера”, каже Васић и додаје да трансформација подразумева и друге послове који нису директно у вези са РРА.
У служби грађана
Оно по чему се јавни сервис разликује од комерцијалних станица јесте, пре свега, обавеза да грађанима обезбеде неутралне информације, ослобођене партијско-политичке обојености, утицаја власти и других центара моћи, уз поштовање општег интереса, али и уважавање интереса специфичних друштвених група. У коликој мери је РТС постао такав сервис? Одговор на то питање, по речима др Радета Вељановског, аутора књиге „Јавни РТВ сервис у служби грађана”, подразумева да се сагледају, како програмске функције тог система, тако и организационо техничка страна.
– Не може се порећи да је РТС већ у приличној мери јавни сервис. При томе се РТС углавном посматра кроз програме телевизије, а занемарује се Радио Београд, који има четири програма (Први, Други, Трећи и програм „202”) на три канала. У последње две-три године Радио Београд увелико је трансформисан у јавни сервис на начин који се не разликује много од најразвијенијих радијских јавних сервиса у Европи. У питању је разноврсна понуда, заступљени су сви програмски сегменти на квалитетан начин – информативна, образовна, забавна компонента, присутни су дечји, спортски, као и садржаји за младе и старије, за публику нижег и средњег образовања, али и за врхунски образоване људе. Радио Београд представља солидан пример како се то може урадити чак и у тешким материјалним околностима.
И телевизија иде у том правцу, оцењује Вељановски, али у ТВ програмима још недостаје простор за одређене друштвене групе: „Пре свега мислим на етничке, националне мањине, а слаба је и заступљеност одређених региона и цивилног сектора”. Једна од функција овог сервиса јесте и да буде стална друштвена трибина за политичко мишљење грађана који имају права да искажу свој став о раду или нераду институција система, одлукама и другим појавама, а тога, како каже, још нема.
Проверени кадрови
Постоји, наравно, и организационо-техничка страна уобличавања јавног сервиса где саговорник указује на пропусте. По закону, Савет РРА именује чланове управних одбора јавних сервиса. То тело је објавило и јавни позив за кандидате, мада то није била изричита законска обавеза, што на први поглед изгледа „демократски, али кад се види какав су избор направили од свих предложених, схвата се да је избор могао бити неупоредиво бољи”.
– Као да су свесно ескивирани управо они људи који су експерти за радио-дифузију, који су угледне јавне личности и који би ту функцију могли да обављају на најбољи могући начин. Наравно, то не значи да у овим УО нема таквих личности, али је избор могао бити бољи. Нисам, рецимо, сигуран да је најбоље решење што је сада поново председник УО РТС-а исти човек који је то био и пре и кога је на то исто место својевремено именовала Влада Србије. То је један од индикатора да се Управни одбор јавног сервиса ипак формира под извесним утицајем владе, а то је оно најгоре што може да се догоди у демократском и професионалном преображају радио-дифузије, посебно јавног сервиса – каже овај професор на Факултету политичких наука.
– Јавни сервис је важна демократска институција, па смо пре трансформације очекивали и веће стручне расправе о томе, али то је изостало. Закон то уопштено дефинише и то треба конкретизовати – каже Миодраг Зупанц, главни повереник синдиката „ Независност” у РТС-у подсећајући да је преображај медијског система процес, а да је завршена тек једна фаза.
Један од разлога што је се толико каснило с трансформацијом види у чињеници да је посао поверен људима из управе које је поставила Влада. Тај синдикат се такође интересовао како су изабрани чланови новог Управног одбора РТС-а. Кандидате, тврди Зупанц, по закону могу да предложе организације, регистроване институције, али ни у предлогу, нити после избора, нигде није писало ко их је предложио и ко стоји иза чланова УО. Обратили су се Агенцији одакле су, како Зупанц каже, добили одговор да се од девет чланова, четворо кандидовало на личну препоруку.
Због тога смо и преко НУНС-а и преко Гранског синдиката медија реаговали, али смо били оптужени за лаж и клевете и ту сада настаје спор. Јер, битка да се одреди шта је то јавни сервис и како треба да изгледа та будућа установа тек предстоји. Постојећи систем је кабаст и ту установу треба растеретити, али то је посао од најмање годину, две дана.
Maрија Петрић
