Zbog malog broja korisnika govornih softvera koji čitaju celokupnu sadržinu sajtova i aplikacija, on je ukazao da kompanije izbegavaju da ga razvijaju i unapređuju, jer je namenjen malom tržištu.
Đorđević podseća da je zakonima Srbije i svim međunarodnim sporazumima propisano da sve aplikacije i sajtovi moraju biti prilagođeni svim grupama građana, pa i osobama sa invaliditetom.
Kako je objasnio, taj standard pristupačnosti podrazumeva da čak i fotografija mora biti obeležena „alt tegom“, što znači da će govorni softver, kada do nje dođe, pročitati tekst koji se ne vidi, ali se nalazi u kodu i opisuje tu fotografiju.
To bi olakšalo slepim i slabovidim korisnicima, jer ne bi morali nikoga da angažuju da im pomažu i čitaju im tekst sa vizuala, objasnio je Đorđević, ali je ukazao da se takav standard pristupačnosti uglavnom ne primenjuje.
Podsetio je i na opciju „čitaj mi“ na pojedinim sajtovima i portalima, koja koristi mladima, koji su slepi ili slabovidi, ali i drugim građanima, a omogućava im da njihovu sadržinu saznaju i u tonskoj verziji.
Uprkos tome što institucije još nisu dovoljno prilagodile svoje digitalne sadržaje slepim i slabovidim osobama, Đorđević smatra da napretka ima i da je mnogo toga do sada urađeno.
