Mi smo taj predmet
radili skoro godinu dana, i sa velikim teškoćama smo dolazili do potrebne
dokumentacije, a od Komisije za hartije od vrednosti neke papire nismo mogli da
dobijemo čak ni posle naloga Poverenika za dostupnost informacija – rekla je
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać na konferenciji za
novinare na kojoj je predstavljen „slučaj Novosti“. Ona je dodala da kompletnom
dokumenatcijom o tom predmetu raspolaže i Tužilaštvo za organizovani kriminal,
ali da više od godinu dana traje faza pretkrivičnog postupka.
–
Mi smo krajem maja Vladi dostavili kompletan izveštaj sa pratećom
dokumentacijom, ali sudeći po dosadašnjoj praksi, ne očekujemo brzu reakciju.
Jer, sve ukazuje na to da je reč o organizovanom kriminalu u čijoj je osnovi
sprega izvršne vlasti sa centrima finansijske moći ili tajkunima. Drugačije
nije moguće objasniti frapantnu činjenicu koja se svih ovih godina krije od
javnosti – da Novosti nikada nisu privatizovane, iako se u državnim knjigama vode
kao vlasništvo tri inostrane firme – ističe Verica Barać.
Privatizacija
Novosti započela je 1991. godine, po tada važećem Zakonu o društvenom kapitalu,
a procedura je završena 1999. kada je Direkcija za procenu imovine verifikovala
vrednost kapitala i vlasničku strukturu u kojoj je 30 odsto pripadalo državi a
70 odsto je činio privatni kapital. Međutim, početkom 2000. Viši privredni sud
poništio je to rešenje kao i sve javne pozive za upis akcija, tako da je
donošenje Zakona o privatizaciji 2001. godine, kompanija Novosti dočekala kao
društveno preduzeće u kome postupak privatizacije nije ni započet. Od tog
trenutka, za ulazak u proceduru prodaje bila je nadležna isključivo Agencija za
privatizaciju, ali se ona ni u jednoj fazi ne uključuje u taj postupak. Krajem
2002. Novosti donose odluku o utvrđivanju ukupnog kapitala i vlasničkoj
strukturi identičnu onoj iz poništenog rešenja, a Privredni sud upisuje te
podatke u registar iako dokumentacija nije sadržala procenu utvrđenog kapitala,
saglasnost države kao drugog osnivača, niti je bila sprovedena procedura
predviđena Zakonom o privatizaciji. Interesantno je da četiri od pet obrazaca
potrebnih za registraciju, potpisuje jedan sudija, dok je peti, kojim se
upisuje vlasnička struktura i procvenjeni kapital, potpisala faksimilom sudija
Marina Tomić. Prema tumačenju Saveta, to je očugledan dokaz da je vršen
pritisak na sud i da mu postupajući sudija nije podlegla.
Da
sa tom registracijom nije sve u redu, posredno je potvrdila i Vlada, jer je u
maju 2005. godine, kada je VAC, preko jednog od svojih preduzeća, dostavio
ponudu za preuzimanje Novosti, donela zaključak kojim konstatuje da vlasnička
struktura nije utvrđena. Vlada je početkom 2006. donela novi zaključak kojim
Ministarstvu privrede, na čijem je čelu tada bio Predrag Bubalo, nalaže da
izvrši reviziju procene i vlasničke strukture Novosti. Ministarstvo po tom aktu
nije preduzeli niti jedan jedini korak, a reagovanja nije bilo čak ni kada su,
četiri meseca kasnije, Novosti iznele akcije na berzu, ni kada su u prospektu
navele da imaju pravo korišćenja 6.000 kvadrata poslovnog prostora, iako je
jedini vlasnik te zgrade bila država. Priča o tom poslovnom prostoru posebna je
igra, jer se radi o zgradi u centru Beograda, na Trgu „Nikole Pašića“ koja je
bila u vlasništvu države odnosno Savezne javne ustanove Borba. I Novosti su
bile sastavni deo te kuće, ali su se, pod nedefinisanim uslovima izdvojile bez
deobnog bilansa i jasne naznake šta ko od poslovnog prostora koristi. U
parničnom postupku pred Trgovinskim sudom, Novosti su zatražile da im se prizna
vlasništvo od 3.430 kvadrata, a nakon veštačenja, sud je utvrdio da ta
kompanija poseduje – 7.230 kvadrata. Ta presuda je, međutim, ukinuta i vraćena
na ponovno suđenje.
Još
je zanimljiviji status Štamparije Borba čije usluge koriste Novosti. Prema
izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, zaposleni u Štampariji stekli su
pravo na 20,58 odsto akcija, dok je preostali kapital ostao u vlasništvu
države. Još uvek nije data inicijativa za privatizaciju preostalog državnog
udela, ali su u međuvremenu Štamparija i Novosti zaključili ugovor o
zajedničkom ulaganju, na osnovu kojeg je nabavljena štamparska oprema koja nije
ušla u Štampariju, već dve firme osnivaju zajedničko preduzeće, Štampariju
Novosti u koje unose novu opremu. To preduzeće nema zaposlene niti svoj
poslovni prostor, ali Novosti preko njega upravljaju radom Štamparije Borba.
Savet tvrdi da je osnivanjem zajedničke firme, Novostima otvoren put za
„spontanu privatizaciju“ Štamparije Borba, zbog čega je Vladi upućen zahtev da
što pre pokrene proceduru za privatizaciju preostalog državnog kapitala u
štampariji.
–
To su, inače, standardne formule za prevođenje državnog u privatno vlasništvo.
One se primenjuju i kod nekretnina ali i kod zemljišta gde je to regulisano
uredbom o konverziji prava korišćenja u vlasništvo. Te mogućnosti koriste i
Mišković i Beko i većina drugih tajkuna. Tačno se zna ko od njih ima svoje
ljude i u kojim institucijama, a kada neko pokuša da istraži slučaj i utvrdi
pravo stanje, nije retkost da bude smenjen. To se upravo dogodilo i Komisiji za
zaštitu konkurencije kada je došla do saznanja da je udeo povezanih firmi u
Bekovom vlasništvu u Novostima veći od 25 odsto, koliko Zakon dozvoljava, i da
dostiže čak 62 odsto udela – kaže za Danas Danilo Šuković, direktor Centra za
ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka, i dodaje da je takvo
stanje u srpskim institucijama u velikoj meri doprinelo da poslovni ambijent u
zemlji nije interesantan ozbiljnim stranim..
Autor:Mirjana N. Stevanović
