Nerazjašnjene smrti novinara u Srbiji

Većina ubijenih novinara bavila se, kako se to u narodu kaže, „pipljivim“ temama, to jest, kriminalom i korupcijom u državama u kojima su radili. Da li to znači da se istina glavom plaća? Od 1992. godine ubijeno je više od 2000 novinara, od troga troje iz Srbije. Novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija, ubijen je pre 23 godine, tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Tog dana bio je Uskrs po julijanskom kalendaru. Ćuruvijino ubistvo ostalo je nerešeno čak 22 godine kasnije, da bi u decembru prošle godine konačno bilo završeno suđenje u ovom predmetu. Prema presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, a DB-ovci za to pripremili „teren“. Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu osudilo je u decembru prošle godine na ukupno 100 godina zatvora četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti zbog učešća u ubistvu Slavka Ćuruvije. Zbog podstrekavanja na teško ubistvo na po 30 godina zatvora ponovo su na iste kazne osuđeni su tadašnji šef DB-a Radomir Marković i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Kao saizvršioci u teškom ubistvu na po 20 godina zatvora osuđeni su bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.

Inače, to je druga prvostepena presuda, koja se izriče nakon što je prvu ukinuo Apelacioni sud i naložio da se ponovi suđenje, upravo zbog prekoračenja optužnice uvođenjem u slučaj N. N. lica koje se ne pominje u optužnici.

Ko je bio Slavko Ćuruvija Slavko Ćuruvija je rođen u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1986. godine, radio je u listu Borba. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnjopolitičke rubrike, do pozicije glavnog i odgovornog urednika. Pisao je komentare i reportaže sa Kosova i Metohije, u periodu od 1986. do 1988. godine. Bio je jedan od retkih novinara kome je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine. U Borbi je ostao do 1994. godine, kada je država preuzela kontrolu nad listom, posle čega je napustio novine. Sve vreme je bio aktivni dopisnik ili saradnik više medija: Komunist, NIN, Vjesnik, Večernji list, Nedelja, Pobjeda, TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo. Godine 1994, zajedno sa Momčilom Đorgovićem, osnovao je list Nedeljni telegraf, a dve godine nakon toga njih dvojica su osnovali Dnevni telegraf. Slavko Ćuruvija je ubijen dok je bio urednik i vlasnik magazina Evropljanin, koji je osnovao 1998. godine.

Smrt novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović nerazjašnjena 28 godina

Skoro se navršilo 28 godina od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, ali okolnosti te tragedije ni do danas nisu razjašnjene. Prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, ali je kasnije ta verzija dovedena u pitanje. Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30. Prema nalazima Forenzičkog instituta u Hagu, smrt novinarke mogla je da nastupi kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja. Portparolka Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Ivana Rakočević za Udruženje novinara Srbije (UNS) navodi da VJT „sprovodi postupak“ povodom smrti novinarke. „Tokom sprovođenja postupka izvršene su provere, ispitani brojni svedoci i obavljena različite veštačenja. Formirana je komisija veštaka sudske medicine i balističara, obavljena je rekonstrukcija događaja na licu mesta, a celokupan dokazni materijal je dostavljen i Forenzičkom institutu u Hagu, koji je takođe obavio veštačenje“, objasnila je portparolka VJT-a Rakočević. Ona ističe i da Više javno tužilaštvo u Beogradu „zajedno sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, nastavlja sa preduzimanjem radnji radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela i utvrđivanja identiteta izvršioca“. Forenzički institut u Hagu kojem je Ministarstvo pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke. Zaključak izveštaja dostavljenog VJT-u jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja“. Zvanična verzija događaja nakon što je novinarka „Duge“ pronađena mrtva bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta. Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje na da je u stanu bila još jedna osoba. Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen. Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je niz veštačenja. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće. Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak. Holandski forenzički institut u Hagu prema izveštaju je utvrdio, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić. Veštačenje Vladimira Kostića, inače, rađeno je 2008. godine, u vreme kada nije bio pronađen dokazni materijal iz istrage smrti novinarke i kada se verovalo da je uništen u NATO bombardovanju. Kostić je praktično veštačio veštačenja, odnosno stručne nalaze drugih veštaka, a ne sam dokazni materijal. Tek posle insistiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronađen i utvrđeno je da se on nalazio u ormanu policajca koji je u međuvremenu preminuo. Dada je, dok je sastavljala jedan od svojih tekstova o nerazjašnjenim ubistvima u Beogradu, pozvala Željka Ražnatovića Arkana i zamolila ga da prokometariše taj talas nasilja. Ražnatović je tada zapretio: „Ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja to rekao“, a onda je Dada tu rečenicu citirala u svom tekstu.

Pogledajte kako su Slavko Ćuruvija i Dada Vujasinović govorili 1993. godina u jednoj od emisija kod Olje Bećković. „Tako se lako formiraju likovi nedodirljivih, ja se Arkana zaista ne plašim niti se plašim bilo koga“, pričala je ona.

Nerešeno ubistvo novinara i dopisnika „Večernjih novosti“ Milana Pantića

Novinar Milan Pantić iz Jagodine ubijen je u hodniku ispred svog stana, u ulici Branka Radičevića, 11. juna 2001. godine. Za ubistvo Pantića i posle dve decenije niko nije odgovarao. Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić, izjavio je polovinom aprila „da su poznata imena ubica, ali da su izvršioci tog zločina na slobodi, jer tužilaštvo nema dovoljno dokaza za sud“. „Ubila ga je naručena ekipa koja vrši samo likvidacije, koja nema nikakve veze sa motivima“, naveo je on. Matić je tada ocenio da je reč o „organizovanom kriminalu, vezanom za vrlo konkretnu privatizaciju“. Pantić je rođen 1954. godine u selu Dragovu kod Rekovca, novinarsku karijeru je počeo u nedeljinim novinama „Novi put“ u Jagodini. Njegovo ime je upisano 3. maja 2002. godine na spomenik u Vašingtonu, na 1.395. mestu, uz imena novinara sveta koji su od 1812. godine izgubili živote na zadatku, a njegova slika i biografija i slika i biografija ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, nalaze se u Muzeju novinarstva „Newseum“ u glavnom gradu SAD. Pantić je ubijen u oko osam sati ujutru sa „nekoliko udaraca tupim predmetom u glavu“, dok se u klompama vrećao iz obližnje prodavnice sa veknom hleba i litrom mleka u vrećici. Najveći broj tekstova Pantić je u to vreme objavio u rubrici „Crna hronika“, pišući o kriminalu u Jagodini, Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, pre svega u oblasti privatizacije društvenih i državnih preduzeća. Na Pantićevoj spomen ploči piše: „Na ovom mestu je mučki usmrćen neumorni tragalac za istinom Milan Pantić. Novinara možete ubiti ali njegovo delo i istinu ne“, u potpisu Milanove kolega – novinari Srbije.