EN
Svim ovim tehnikama zaluđivanja ljudi (i ovako već dovoljno sluđenih i umornih od pandemije koja traje već godinu i po dana) poslužio se Nestorović u dva nedavna gostovanja na televiziji Happy čiji smo jedan deo već analizirali. Nije nas mrzelo da ih raspetljavamo sve do poslednje.
***
“Taj PCR test je skoro bezvredan. Nisam to ja rekao, to je rekla grupa 22 najčuvenija molekularna biologa i virusologa koji su tražili pre godinu dana da se povuče test i da se podnese krivična prijava protiv Drostena koji ga je napravio, a koji je, ispostavilo se, falsifikovao doktorat a koji je inače pravio test i za SARS i za MERS i za svinjski grip.” (16. septembar 2021. godine, Happy TV, emisija “Na pravom mestu”) .
***
Profesor doktor Branimir Nestorović u svom gostovanju na televiziji Happy doveo je u pitanje i relevantnost PCR testova.
On je, zapravo, ponovio svoju tvrdnju izrečenu na istoj televiziji početkom januara u emisiji „Teorija zavere“. A šta je sve sporno u ovoj izjavi?
Za početak, PCR test nije bezvredan. Jedan članak Britanskog medicinskog časopisa (British Medical Journal) koji se sredinom juna delio na društvenim mrežama koristio se kao argument kako je PCR test veliki deo problema. Međutim, jedan od autora članka, profesor birmigenskog univerziteta Džon Diks rekao je za Full fact da su u članku napisane samo sumnje u testiranje ljudi koji nemaju simptome i tada naglasio:
“U uvodniku smo veoma jasno naglasili u prvoj rečenici da autori smatraju da je PCR test koristan za otkrivanje virusa korona kod ljudi sa simptomima i da to ne smatramo problemom.”
Američka agencija za lekove (FDA) takođe je ukazala na vrednost PCR testa i više puta saopštila da su “ovi testovi veoma precizni i obično ne treba da budu ponovljeni”.
Drugo, kada je u pitanju kredibilitet virusologa Kristijana Drostena koji je zajedno sa drugim virolozima razvio PCR test za kovid 19, Nestorović ponovo navodi nepotpune informacije.
Za početak, tačno je da je profesor Drosten bio uključen u razvoj novih testova za Zika virus, kao i razvoj standardnog testa za MERS, takođe je zaslužan i za razvoj i stavljenje na raspolaganje prvog dijagnostičnog testa za SARS.
Tvrdnje da je njegova doktorska disertacija pod sumnjom iz više razloga prenosili su mediji iz regiona, što je osporeno o čemu su pisale naše kolege sa portala Raskrinkavanje.ba.
Takođe, nemačka platforma za proveru činjenica Correcitv, objavila je saopšenje Gete univerziteta, na kojem je Drosten doktorirao, u kom se navodi:
“Nema sumnje – čak i nakon višestrukih provjera – da je proces doktoriranja prof. dr Drostena ispravno sproveden“.
Informaciju da je “grupa od 22 najčuvenija molekularna biologa i virusologa tražila da se povuče test i podnese krivična prijava Drostena”, koji je Nestorović izneo nismo uspeli da pronađemo detaljnom pretragom svih javno dostupnih izvora koji su se bavili ovom temom.
Dakle, Nestorović je pokušavajući da obori efikasnost PCR testova navodio samo one informacije koje mu “idu na ruku”, potpuno izostavljajući činjenice koje opovrgavaju tezu da su PCR testovi bezvredni, kao i osporene tvrdnje da je doktorat njihovog izumitelja sporan.
***
“Korona virusi – sezona njihova je decembar – april, tako piše u svim knjigama, uvek pisalo, ne može da opstane preko leta, dosadan sam više. Da li je u avgustu bio korona virus? Da li je samo korona virus?” (17. septembar 2021. godine, Happy TV, emisija “Posle ručka”)
***
Gostovanje Nestorovića nije ostalo samo na ponavljanju neistinih tvrdnji iz januara, već je ponovo ubeđivao publiku da je sezona korona virusa od decembra do aprila.
“Korona virusi – sezona njihova je decembar – april, tako piše u svim knjigama uvek pisalo, ne može da opstane preko leta, dosadan sam više”, rekao je Nestorović.
Izjave o uticaju toplog vremena na virus korona pre leta prošle godine davali su i članovi Kriznog štaba.
Tako je epidemiolog Predrag Kon početkom aprila prošle godine rekao da će se “na leto, nastupanjem visokih temperatura i pojačanim ultravioletnim zračenjem, korona negde primiriti”, kao i da „zavisi od virusa da li će preživeti“, i pojaviti se ponovo posle leta.
Branislav Tiodorović je zatim naveo da “korona virus ima masni oklop koji će početi da se topi na visokoj temperaturi, iznad 20-30 stepeni, a ultraljubičasti zraci sa indeksom iznad tri počeće da ga ubijaju”.
A sa ovim se usaglasila i doktrotka Darija Kisić Tepavčević, koja je objasnila da “virus slabi sa dolaskom toplijeg vremena”.
Međutim, Svetska zdravstvena organizacija je još početkom marta 2020. godine, na virtuelnoj konferenciji za štampu istakla da je “lažna nada da će virus nestati u letnjem periodu”.
“Još uvek ne znamo da li će aktivnost i ponašanje ovog virusa biti drugačiji zavisno od klimatskih uslova. Moramo da pretpostavimo da će virus i dalje imati istu sposobnost širenja. Bila bi lažna nada da kažemo da će prosto nestati na leto, kao virus gripa. Trenutno nema dokaza koji bi sugerisali da će se to dogoditi”, upozorila je tada SZO.
Na svom sajtu ova organizacija navodi da se “virus SARS-CoV-2 koji izaziva bolest kovid 19 prenosio u svim regionima sveta, od hladnog i suvog, do vrućeg i vlažnog podneblja”, kao i da nas izlaganje temperaturama višim od 25 stepeni celzijusa ne može zaštiti od virusa.
Uostalom, dovoljno je da pogledamo vesti iz zemalja poput Brazila ili Indije i vidimo da uprkos toplom vremenu ljudi obolevaju od ovog virusa, pa da i ovu doktoru izjavu okarakterišemo kao potpuno neistinitu.
***
“Zvanično je AstraZeneka najviše izazvala smrtnih ishoda.” (16. septembar 2021. godine, Happy TV, emisija “Na pravom mestu”) .
***
O AstraZeneki se mnogo toga govorilo i to ne baš u superlativima. Bilo je tu neistina, poput one da u vakcini ima komadića laboratorijskih majmuna, pacova i ugrušaka abortirane bebe, a bilo je i tvrdnji da je ona povezana sa tromboemboličkim problemima. U svom višečasovnom izlaganju i Nestorović se osvrnuo na ovu vakcinu, tvrdeći da je zvanično da je ona izazvala najviše smrtnih slučajeva. Ovakav podatak nije objavljen nigde.
No, vratimo se nekoliko meseci unazad. Mart je mesec, vakcinacija AstraZenekom (ili po novom Vaxzevria) je uveliko u toku, i stiže podatak da je prijavljeno 7 slučajeva zgrušavanja krvi u krvnim sudovima i 16 slučajeva zgrušavanja krvi u mozgu nakon vakcinacije. Nakon toga se povelo pitanje da li je ova vakcina bezbedna. Iako je Evropska agencija za medicinu (EMA) ubrzo objavila da uzročno-posledična veza između vakcinacije i tromboze nije dokazana, da generalna korist vakcine daleko premašuje rizike, ali da se svaki pojedinačni slučaj mora podrobno ispitati, sama činjenica da se nešto loše desilo nakon vakcinisanja je izazvalo lavinu dezinformacija na društvenim mrežama.
Gotovo da je zaboravljeno da je zaključno sa 16. martom 2021. godine AstraZenekom bilo vakcinisano oko 20 miliona ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i zemljama Evropske ekonomske unije.
Javljanje ugrušaka krvi jeste, doduše primećeno nakon primanja AstraZeneke i ovaj simptom dobio je naziv “tromboza sa sindromom trombocitopenije” (TTS). On obuhvata stvaranje krvnog ugruška na neuobičajenim mestima (vene u mozgu ili abdomenu) i nizak nivo trombocita u krvi. Ovo jeste ozbiljno, to niko ne spori. Ali je vrlo retko. Štaviše, rizik od smrtnog ishoda nakon primanja ove vakcine zbog TTS-a je jedan prema milion.
Na primer, u Australiji je, u izveštaju od 1. avgusta, nakon prve doze ove vakcine zabeleženo šest smrtnih ishoda povezanih sa TTS-om, i jedan sa još ređim sindromom zvanim ITP a tada je bilo dato ukupno 6,8 miliona doza AstraZeneke.
Rizik od dobijanja TTS-a nakon AstraZeneke je manji od 1 do 2 osobe u 100 000 ljudi, odnosno manje od 30 u milion, a rizik od smrtnog ishoda je jedan u milion.
Jasno je da i ovde Nestorović paušalno i uopšteno iznosi informacije bez celokuponog konteksta koji je važan kako bi se dobila potpuno tačna informacija.
Australijska akademija nauka uporedila je rizik od smrtnosti nakon AstraZeneke i TTS-a sa rizikom od smrtnog ishoda nekon nekih drugih aktivnosti. Pa je tako rizik od smrti od udara munje 2 u milion, usled penjanja po stenama 3 u milion, od opšte anestezije 18 u milion, od slučajnog trovanja 55 u milion, od smrti prilikom porođaja 67 u milion, a rizik od smrti nakon dnevnog konzumiranja aspirina 100 u milion.
Izvor: science.org.au
***
“Pandemija je bila do svinjskog gripa, 40 odsto obolelih, 12 odsto smrtnosti. U ovom trenutku još nismo došli posle godinu i po dana do 40 odsto obolelih u svetu, a smrtnost je manja od 0,1 posto.”(16. septembar 2021. godine, Happy TV, emisija “Na pravom mestu”) .
***
Kada se proglašava pandemija? Koliko ljudi mora da oboli da bi se proglasila epidemija u nekoj zemlji?
Najpre, kada neka bolest počne ubrzano da se širi u različitim delovima sveta, proglašava se pandemija. To se desilo 11. marta 2020. godine sa aktuelnim kovidom 19. Važno je napomenuti da se prilikom proglašavanja pandemije u obzir ne uzima ni virusologija, ni težina bolesti ni ljudski imunitet, već sama pojava i geografsko širenje virusa.
I naš Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti slično definiše pandemiju.
“Pandemija zarazne bolesti je obolevanje od zarazne bolesti koja prelazi državne granice i širi se na veći deo sveta ili svet u celini, ugrožavajući ljude u svim zahvaćenim područjima.” (Član 2)
Podatak o tome u kojim slučajevima se progalašavala pandemija pre svinskog gripa nismo uspeli da pronađemo. Nestorović nas nije udostojio odgovora i ustupio nam izvor na osnovu kojeg je izneo ovaj podatak, pa je ova izjava neproveriva.
Međutum, sve i da je informacija koju je izneo tačna, ona je za sadašnji trenutak i pandemiju korona virusa potpuno irelevantna, jer Nestorović nije naveo razloge zbog čega je definicija pandemije, odnosno trenutak kada se ona proglašava promenjen.
Informacije radi, u jednoj od studija procenjeno je da je pre nego što su vakcine bile dostupne, svinjskim gripom bilo zaraženo manje od 20 odsto ljudi. Ukupna procena na kraju bila je da je ovim virusom tokom panedmije 2009. i 2010. godine bilo zaraženo između 11 i 21 odsto ljudi na svetu. Odnosno, između 700 miliona i 1.2 milijardi stanovništa od tadašnje svetske populacije koja je brojala 6.8 milijardi ljudi.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju zaraze (CDC), tokom pandemije svinjskog gripa A(H1N1) koji je najpre počeo da buja u Sjedinjenim Američkim Državama, a ubrzo počeo da se širi celim svetom, od 12. aprila 2009. do 10. avgusta 2010 (kada je proglašen kraj pandemije), procenjeno je oko 60.8 miliona slučajeva zaraze samo u SAD-u i 12 469 smrtnih slučajeva.
Lancet navodi da je u istom periodu širom sveta prijavljeno 18.500 laboratorijski potvrđenih smrti od svinjskog gripa, što je, kako pišu “verovatno delić stvarnog broja smrtnih slučajeva”. Prema njihovim procenama, bilo je 201 200 respiratornih smrti i dodatnih 83 300 kardiovaskularnih koji su povezani sa pandemijom A(H1N1).
Ono što, za razliku od onoga što Nestorvić priča jeste relevantno jeste da se danas nakon suzbijanja i vakcinacije, svinjski grip tretira kao sezonski.
Kada govorimo o kovidu 19, podaci se menjaju iz dana u dan, i mogu se pratiti ovde i ovde. Svakako, Svetska zdravstvena organizacija je oktobra 2020. izašla sa saopštenjem da je njihova procena da je oko 10 odsto ljudi širom sveta imalo korona virus.
Za sve navedeno, pokušali smo od doktora Nestorovića da saznamo gde možemo da se uverimo u njegove tvrdnje, ali smo za odgovor i ovog puta ostali uskraćeni.
