Neustavne su odredbe koje regulišu ko može biti osnivač glasila, kaznene odredbe, odredba koje propisuje da samo domaće pravno lice može da osnuje glasilo, kao i odredbe koje propisuju visine i vrste novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Sud je odlučio da nisu u skladu sa Ustavom ni odredbe koje se odnose na obavezu tužilaštva ili suda da pojedine kazne mora izreći, a ni odredbe koje upis u Registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja javnog glasila i one kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i kršenje odredaba koje štite maloletnike proglašavaju za privredni prestup.
Ustavni sud je odlučio i da pokrene postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona koja daje ovlašćenje nadležnom ministru da bliže uredi način vođenja Registra, zbog toga što, kako je obrazloženo, sam zakon ne sadrži nijednu odredbu o tome šta sadrži Registar, kao ni način vođenja Registra.
Ustavni sud smatra da osporena odredba koja predviđa obavezu upisa javnog glasila u Registar nije neustavna, kao ni to da država ima pravo da uspostavi javnu evidenciju, a ni odredbe koje uređuju da se podaci iz Registra dostavljaju resornom ministarstvu poreskim i drugim organima ne mogu biti sporne. Zabrana koja predviđa da se za određeno vreme, u roku od godinu dana, nakon prestanka postojanja javnog glasila ili za vreme privremenog neštampanja, osnuje novo javno glasilo pod istim ili sličnim imenom nije neustavna, kako su smatrali predlagači. Ustavni sud nije našao da je sporna ni odredba koja ograničava pravo da se otuđi, proda ili na drugi način raspolaže pravom na javno glasilo, rečeno je na sednici.
Udruženje novinara Srbije (UNS) će ipak zatražiti i od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da se izjasni o svim stavkama izmena Zakona o javnom informisanju, rekla je juče Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a.
– Nemamo razloga da budemo zadovoljni, jer je medijska scena još siromašnija nego što je bila. Ako je vlast bila zadovoljna medijima, mi nismo – istakla je Smajlovićeva. Prema njenim rečima, vlast je usvojila jedan zakon uprkos upozorenjima novinarskih udruženja, stručne javnosti, poverenika i zaštitnika građana, što se nedavno ponovo desilo i sa Zakonom o elektronskim komunikacijama.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao je da je bilo „više nego očigledno da su izmene ovog zakona u suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim konvencijama“ i da praktično nije postojala nijedna stavka koja nije bila dovedena u pitanje.
Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da se nada da će se nakon odluke Ustavnog suda stvoriti „zdrav zakonski osnov i polazna tačka za izradu kvalitetne medijske strategije u Srbiji“.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski napomenuo je da je ovaj zakon uprkos svemu usvojen, što smatra za „demonstraciju sile onih koji su inicirali zakon, jer se ne zna ko ga je pisao, da pokažu da su iznad ljudskih prava, zakona, novinara, medija, građana“.
Podsetimo, inicijativu i predlog za ocenu ustavnosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju podneo je Saša Janković u septembru prošle godine.
