EN
Posledice takvog izveštavanja su strašne. Pokušavajući da prenesu ‘sočne detalje’ sa suđenja, koje indirektno i s pažnjom prati čitava zemlja, ti mediji neselektivnim prenošenjem detalja šire paniku među ljudima, podižu tenzije u društvu i inspirišu druge moguće ubice, kaže članica Saveta za štampu Tamara Skrozza
Kako je došao, šta je rekao, gde je stajao, kad je uzeo vazduh, kad mu je pozlilo… O svemu tome moglo je da se čita u tabloidima o K.K., maloletniku koji je izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu 3. maja prošle godine, tokom i nakon nedavnih svedočenja u krivičnom postupku protiv njegovih roditelja.
Tabloidi su bez pardona objavljivali sve što im je palo na pamet, što su izmislili ili do čega su zaista došli na suđenju – koje je zatvoreno za javnost. I glavni pretres, baš kao što je bila i istraga u ovom postupku, zatvoren je za javnost kako bi se zaštitili interesi maloletnih žrtava.
Ali koga još u tabloidima briga za dobrobit dece i njihovih porodica, koje je ovaj slučaj najteže pogodio? Ili za mentalno zdravlje društva, koje je duboko pogođeno i traumatizovano svime što se desilo?
Ljubitelji krvoločnih detalja u tabloidima i na nacionalnim televizijama i portalima su u izveštajima po ceo dan, a često i iz minuta u minut, iznosili neproverene, nezvanične, moguće i netačne – a u svakom slučaju na nezakonit način dobijene – detalje iz iskaza K.K. Prema njima je, navodno, govorio o motivima zbog kojih je, tog 3. maja prošle godine, ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole.
„Posledice takvog izveštavanja su strašne. Čak i da je suđenje otvoreno za javnost, u medijima mora da postoji selektivnost pri prenošenju nečijeg svedočenja. U ovom slučaju nije bilo nikakvog obzira ni prema interesu javnosti, ni prema dobrobiti onih koji su umešani u proces – roditelja ubijene dece, roditelja dece koja su preživela ili te same dece”, kaže za Cenzolovku Tamara Skrozza, zamenica urednika agencije FoNet, ekspertkinja za medijsku etiku i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Pre iznošenja navodnih detalja iz svedočenja K.K., u tabloidima su mogli da se čitaju i detalji iz iskaza koji je dao tokom istrage, takođe zatvorene za javnost. Zbog toga je Prvo osnovno javno tužilaštvo pokrenulo istragu o curenju informacija iz postupka.
Iz tužilaštva kažu za Cenzolovku da su 9. oktobra Direkciji policije i Upravi kriminalističke policije uputili Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kojim je „naloženo preduzimanje svih potrebnih radnji u cilju utvrđivanja potpunog i pravilnog činjeninčnog stanja”, a 15. oktobra podneli zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Višem sudu u Beogradu i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Odluku o daljem postupanju, navode iz tužilaštva, doneće „nakon što bude postupljeno po navedenim zahtevima”.
Ministarstvo selektivno podnosi prekršajne prijave
Iako je, zbog prenošenja detalja iz ovog postupka, Ministarstvo informisanja javno opomenulo medije i pozvalo ih da se suzdrže od takvog izveštavanja, oštrija sankcija je izostala.
Iz Ministarstva za Cenzolovku objašnjavaju da sudski postupci nisu pokrenuti, jer nije predviđena prekršajna odgovornost za povredu odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima o izveštavanju o krivičnom postupku.
Prekršajna odgovornost je, recimo, predviđena za otkrivanje identiteta maloletnog lica.
Prema podacima dobijenim od Prekršajnog suda, Ministarstvo informisanja je u prvih godinu dana od stupanja na snagu novih medijskih zakona podnelo pet prekršajnih prijava zbog otkrivanja identiteta maloletnika:
– protiv novina Informer – zbog izveštavanja o seksualnom zlostavljanju maloletnice
– protiv portala Vremena,
– novina Blic
– portala Blica
– i portala Nova.rs – preostale četiri zbog izveštavanja o drugom slučaju zlostavljanja maloletnice, o kom je prvo izvestila Televizija N1.
Ali nijednu prijavu u najdrastičnijem slučaju kršenja svih profesionalnih, etičkih, pa i pojedinih zakonskih normi pri izveštavanju o slučaju „Ribnikar”.
| SKROZZA: PRENOSEĆI SOČNE DETALJE, ŠIRE PANIKU, DIŽU TENZIJE I INSPIRIŠU MOGUĆE UBICE
„I dalje, međutim, ostaje niz otvorenih pitanja o posledicama ovakvog izveštavanja tabloida”, kaže Tamara Skrozza.
„Efekti takvog izveštavanja su da je javnost uznemirena i da je stvorena mogućnost da se neko drugi inspiriše time što je K.K. pričao, a u stvari je izneo genezu svog zločina, ako je verovati tim medijima. To su možda čak i izmislili, ali je to ipak objavljeno”, kaže Skrozza i dodaje:
„Na taj način, pokušavajući samo da prenesu ‘sočne detalje’ sa jednog visoko profilisanog suđenja, koje indirektno i s pažnjom prati čitava zemlja, ti mediji neselektivnim prenošenjem detalja šire paniku među ljudima, tenzije u društvu i inspirišu druge moguće ubice.”
|
Sve je krenulo od – predsednika države
Identitet maloletnog K.K., kao i brojni detalji o njegovoj porodici, pa i maloletnoj sestri, otkrio je, još tog dana kada se zločin dogodio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tabloidi i televizije s nacionalnom pokrivenošću se još od tad ne ustručavaju da K.K. nazivaju punim imenom i prezimenom.
Tamara Skrozza kaže:
„Mi svi znamo kako se on zove, a ne bismo smeli da znamo, tim pre što on ima i maloletnu sestru. Posle Vučićevog nastupa, skrivanje identiteta je potpuno obesmišljeno. U ovoj fazi priče je na mediju da odluči šta će da učini.”
„Pravilno bi bilo da nema otkrivanja identiteta, ali je činjenica da je to obesmišljeno posle svega što smo imali. Nama je Vučić pokvario čitav koncept poštovanja profesionalnog Kodeksa, jer je otkrio podatke kojima se danas slobodno barata, a koji nikada ne bi smeli da budu otkriveni”, dodaje Skrozza, koja misli da bi, s obzirom na dosad podnete prekršajne prijave, Ministarstvo informisanja „ako je dosledno” trebalo da reaguje i u slučaju otkrivanja identiteta K.K.
„Ako su dosledni, onda imaju obavezu da to urade. Postupci su dosad pokretani vrlo selektivno. A ovde ne sme da bude selektivnosti – ili svi ili niko. Ne može tako, jer se time obesmišljava princip. Za to sam da se pravilo skrivanja identiteta poštuje do poslednjeg slova, najviše od celog Kodeksa”, naglašava naša sagovornica.
Dok su nas iz Ministarstva podsetili da je Regulatorno telo za elektronske medije, po zakonu, dužno da se stara o tome da televizije ne izveštavaju senzacionalistički, pojednostavljeno i neetički o nasilju, izbegli su da odgovore na pitanje o planovma i preduzetim akcijama samog Ministarstva u vezi sa sprečavanjem problematičnog izveštavanja o ovoj osetljivoj temi.
Kako je Cenzolovka ranije pisala, Vlada Srbije je, još u maju 2023, naložila ministarstvima pravde i informisanja da razmotre mogućnost regulacije, odnosno zabrane medijskog sadržaja koji promoviše kriminal, nasilje i štetno utiče na maloletnike.
Ministarstvo informisanja je, kako su tada odgovorili, tome doprinelo – izmenama medijskih zakona.
O svojoj ulozi u pogledu sprečavanja promocije nasilja i sprečavanja medija da senzacionalistički izveštavaju o slučajevima koji su duboko traumatizovali celokupno društvo, poput „Ribnikara” – sada nam nisu odgovorili.
Ipak, kad je reč o samom curenju podataka iz zatvorenog postupka, naveli su da će „u narednom periodu inicirati izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, kako bi ponašanje odgovornih lica u medijima u ovakvim situacijama bilo sankcionisano”.
Izvor: Cenzolovka
