ENДа ли је велики немачки издавач новина, један од највећих у Европи, Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ), постајући власник или сувласник многих издавачких кућа у југоисточној Европи (Хрватска, Румунија, Бугарска, Македонија, Србија и Црна Гора…) своју експанзију на тим просторима започео с намером да створи медијски монопол и постане политички актер?
Такав утисак би могао да се стекне ако би се заснивао на контексту у којем се ВАЦ помиње после понуде коју је, по закону, поднео Комисији за хартије од вредности, за преузимање „Вечерњих новости”, у којој је акционарима, држави и појединачним власницима акција („малим акционарима”) понуђено по 2.000 евра по акцији, десетоструко више од њихове номиналне вредности.
„Новости” нису „салата” па да се „продају као на пијаци неким Немцима”, прелазак „Новости” у руке ВАЦ-а, који је, са 50 одсто, већ сувласник предузећа које издаје „Политику”, „био би штетан за државу Србију”, јер би „угрозио слободу изражавања”. Овакви и слични аргументи потезани су минулих седмица у жару борбе више групација у „Новостима” и ван „Новости”, како би се једна у суштини берзанска акција уздигла на ниво политичког проблема.
Формула за успех
Отварање Србије за стране инвеститоре после 5. октобра и њено укључивање у токове глобализације је довело до тога да странци постану заинтересовани и за медијски бизнис у којем је, као и у сваком другом, могуће остварити профит. Инвеститори, долазећи из земаља с демократским угледом знају, међутим, да медијски бизнис ипак није као сваки други: до профита у њему не може да се стигне пречицама које заобилазе оно што се у сржи свих демократија – принципе независности и слободе штампе.
Какав је у том погледу кредибилитет ВАЦ-а?
Од првог дана свог излажења, 3. априла 1948. године, главни лист ове куће, Westdeutsche Allgemeine Zeitung, са седиштем у Есену, главном граду Рурске области, позиционирао се као независне и надстраначке новине. Таква позиција је била, и још је, главни разлог његовог успеха.
Оснивач ВАЦ-а, Ерих Брост, био је, додуше, члан Социјалдемократске партије Немачке (СПД), али је за партнера узео конзервативца Јакоба Функеа, да би се њих двојица одлучила за издавање слободних, ниједној партији „привржених” дневних новина. То је у послератној, разореној Немачкој, било нешто ново. Тадашње енглеске окупационе власти су се увериле да је Брост на правом путу и понудиле му лиценцу за целу покрајину Северну Рајну-Вестфалију.
То је била формула за демократију, али и за економски успех. Читаоци су брзо схватили да треба да купују лист који о политичким, економским, културним и свим другим догађајима пише објективно, доносећи непристрасне анализе и коментаре, а све то за добробит грађана и у улози чувара слободарског државног поретка.
ВАЦ такву филозофију примењује и данас у свим листовима које излазе под кровом у међувремену нарасле Медијске групе ВАЦ – у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Бугарској, Хрватској, Србији, Црној Гори, Румунији и Македонији. Редакцијска слобода свих новина и часописа из ВАЦ групације се темељи на њиховој независности која утире пут економском успеху.
Повратно дејство
То има и повратно дејство, јер, како то образлаже Бодо Хомбах, директор Медијског концерна ВАЦ, „само економски независне новине су слободне новине”.
Филозофија уређивања новина коју као водиљу имају сви листови групације јесте, дакле, да служе својим читаоцима: да им сваки дан пруже могућност да се слободно информишу из веродостојног извора како би створили сопствену слику о догађајима. И управо то је ВАЦ-у омогућило да постане један од највећих издавача, не само у Немачкој.
У југоисточној Европи, стратешка оријентација ВАЦ-а је да у медијске куће у које улази унесе модерни медијски менаџмент, да створи услове да се искористе сви тржишни и оглашивачки потенцијали листова и да се, у окружењу још сасвим нестасалих демократија и тек формирајућих институција, уредницима и новинарима пружи заштита од политичких притисака, да би се самосталношћу и независношћу утабао пут ка безрезервном поверењу читалаца, а тиме и ка економском успеху.
Н.П.
