ENDragoš Ivanović, prijatelj Dušana Simića, podsetio je na visok novinarski nivo njegovih priloga iz kojih su mnogi dopunjavali svoje poznavanje savremenog sveta. Ipak, kao stvar koja ga je impresionirala iz bogatog života, izdvojio je činjenicu da u vreme socijalizma, kada je većina novinara trpela pritiske i uslovljavanja Simić nije pravio kompromise i njegov uspeh nije zavisio od milosti partijskih moćnika čime je ilustrovao „etičku stamenost koja je krasila Kiru“. Ivanović je, kao Simićeve odlike, naveo i skladan spoj mudrosti, blagosti i otmene odmerenosti u ličnim kontaktima“.
Mihal Ramač, glavni urednik Danasa, podsetio je da je Simić u list došao u prvoj godini izlaženja, u teško vreme za list i slobodnu reč i da je doneo više od četrdeset godina novinarskog iskustva, ali i energiju i strast zaljubljenika koji ne zna za umor i mrzovolju. On je istakao da Simićevi prilozi „od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka – spadaju u vrh srpskog novinarstva i da oni svedoče da takozvano komunističko jednoumlje prave novinare nije sprečavalo da pišu slobodno i znalački, da uvek, makar između redova, napišu ono što misle“.
Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, je podsetio da je Simić bio predsednik Foruma za međunarodne odnose i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. On se prisetio entuzijazma s kojim je Simić kreirao magazin Međunarodni forum, ističući da njegova politička orijentacija nikada nije bila upitna, da se uvek borio protiv nacionalizma i ksenofobije.
– Tih, nenametljiv, sa smislom za humor, uporan borac… Do samog kraja nije priznavao pobedu smrti nad životom – kazao je Kovačević.
Simić, prema njegovim rečima, nije voleo samo dve stvari – nervirale su ga glupost i nekompetentnost i novinarski neprofesionalizam i nepažnja.
Kremacija će biti obavljena u ponedeljak u 14 časova na Novom groblju u Beogradu.
N. B.
