ENDodao bih i neka svoja zapažanja: nedeljama pre no što su Koncert Studija B i Stereorama ukinuti dolazilo je do ometanja ovih stanica nekim divljim turbofolk sadržajima. Na sajtu Stereorame je, na samom početku strane, bio istaknut odgovor slušaocima da je redakcija u pogledu otklanjanja tih smetnji koje se javljaju pri emitovanju sa Avale – nemoćna. Sa Koncertom Studija B stvar je malo drugačija: i kod njih je, naime, sve počelo sa smetnjama, ali se nije završilo ukidanjem frekvencije, nego ukidanjem programa klasične muzike. Frekvenciju i dalje koristi Studio B, ali samo za emitovanje istog sadržaja kakav je i na frekvenciji Prvog programa Studija B. Za divno čudo – smetnji više nema. Bez obzira na to što sam imao neke primedbe na uređivačku koncepciju Koncerta, kazaljka mog radija je tokom cele radne nedelje uvek bila na njegovoj frekvenciji.
Tvrdimo da smo Evropa i po tradiciji i po istoriji, a kulturno, bar u oblasti muzike, sve smo više Orijent, pa ga ponekad i nadmašujemo. Znam to jer sam više godina proveo u arapskom svetu i imao priliku da se, sticajem okolnosti, upoznam sa njihovim melosom. Međutim, i pored muzičkih sadržaja iz kojih izviru melos i ritam turbofolka, i među Arapima postoji saznanje da su ukusi različiti, pa sam imao priliku da i tamo uživam u muzici koju volim. To mi je pravo uskratila tek nedavno zemlja u kojoj sam rođen. I čini mi se – ne nekom slučajnom omaškom.
Posmatrajući šta se dešava oko mene, došao sam do zaključka da se u priči o nepostojanju strategije kulture krije nešto mnogo strašnije: na delu je strategija primitivizacije srpskog društva. O tome bi moglo mnogo toga da se kaže, ali se radi o proširenju teme, a moja je želja ovaj put samo da se čuje uzvik, siguran sam, hiljada stanovnika Beograda: „Vratite nam našu muziku“.
Nikola Janković, Beograd
