– Šefe, ja ne znam kako da… ovo objasnim… – jedva je progovorio zagledan u pod. – Svestan sam svoje krivice… I slobodno me kaznite… Ali, verujte, sve smo pokušali…
– O čemu ti to, ‘leba ti, mrsiš?! – odmah je iznervirao Predsednika. – Šta si opet zasrao!?
– Nove opozicione novine! – najzad je ispalio Direktor BIA-e. – Ipak su izašle!
– Pa znam da su izašle – reče Predsednik mirno. – Već sam i čitao to njihovo đubre… Pljuju li pljuju… izdajnici…
– Verujte, šefe, sve smo pokušali – nastavio je da se pravda Direktor. – Sprečili smo štampanje novine u Srbiji… Nismo im davali dozvolu… Pretili smo njihovim novinarima… Slali inspekcije, komunalce, vatrogasce… Ali đubrad našla neku štampariju negde u regionu… I sad… izlaze…
– Ma jesi li se ti to zbog toga… sneveselio?! – iznenadio se Predsednik. – E ti si baš… kao neko dete! Pa nije ovo nama valjda prvi put da se pojavi nekakva novina van naše kontrole… Pa smo ih sve, fala bogu… uveli… u red… To je bar prosto…
– Ma ja sam odmah pokušao da ih… uvedem u red – priznao je Direktor. – Ponudili smo im… skoro duplu cenu… od onih poslednjih novina što smo kupili… Ali neće ni da čuju!
– Vidi, vidi… neće pare… – Predsednik se malo iznenadio. – Pa onda nam je to… prvi slučaj!
Predsednik se iznenada zasmejao i nije prestajao da se smeje.
– Prvi slučaj da neće pare! Neko neće pare! Kapiraš? – pokušavao je da istakne duhovitu poentu.
Direktor ga je zbunjeno gledao.
– Ti očigledno nemaš smisla za humor! – iznenada se uozbiljio. – A očigledno nisu u stanju ni da rešiš najbanalniji problem! Što li sam te samo tu postavio…
Direktor je izgledao potpuno ubijen u pojam.
– Koliki je tiraž te izdajničke novine? – iznenada je upitao Predsednik.
– Po našim pouzdanim podacima… 200.000 primeraka! – živnuo je Direktor BIA-e.
– Uuu, pa to će biti lako… Prosta matematika!… Imamo naših 200.000 članova… podeljeno sa 200.000 novina… znači svaki član… po jedne novine… dnevno… Dakle, od sutra naređujem da apsolutno svi naši članovi, i muško i žensko, porane rano ujutru i obavezno kupe svako po jedan primerak novih opozicionih novina!! Jel to jasno!?
– Šefe, pa vi ste genije! – oduševio se Direktor BIA-e. – To znači… da kad mi sve pokupujemo, neće ostati ništa za te izdajnike opoziciju!
– Najzad si i ti ukapirao! – bio je rezigniran Predsednik. – ‘Aj sad, u akciju!
Direktor je već bio na vratima kada se Predsednik nečeg setio.
– I da ne zaboravim… Naši smeju samo da kupuju novine, i kad kupe odmah moraju da ih bacaju… Strogo im je zabranjeno čitanje te novine! Inače, brale mili, ostadosmo mi bez članova…