ENSkupština Srbije počela je juče načelnu raspravu o Vladinom predlogu izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji koje bi, prema obrazloženju predlagača, isto kao i prošlogodišnje izmene, konačno trebalo da omoguće primenu Zakona o radiodifuziji usvojenog još 2002. godine. Predloženim rešenjima je pored ostalog predloženo i produženje roka za transformaciju RTS-a u republički i pokrajinski javni servis do 30. aprila 2006. godine, ponovno uvođenje sistema radio i TV pretplate koja bi se od 1. oktobra naplaćivala preko računa za struju, kao i produženje roka za privatizaciju lokalnih medija do 31. decembra 2008. godine.
Uz to, Vlada je predložila i da mandat članova Saveta republičke radiodifuzne agencije izabranih na predlog resornog skupštinskog Odbora bude šest godina, članova izabranih na predlog Skupštine Vojvodine, Univerziteta i verskih zajednica pet, a predstavnika nevladinih organizacija i profesionalnih udruženja četiri godine, dok je članu Saveta izabranom na predlog Vojvodine ukinuto pravo veta na odluke Saveta. Obrazlažući predložena rešenja ministar za kulturu i medije Dragan Kojadinović je rekao da će osim konačnog početka primene samog Zakona, ona omogućiti i prevazilaženje haosa koji vlada u radiodifuziji, a koji je, prema njegovoj oceni, dodatno narastao nakon 2001. godine i uvođenja moratorijuma na dodelu frenkvencija.
Povodom produženja roka za transformaciju RTS-a u javni servis i vraćanja pretplate kao sistema za njegovo finansiranje Kojadinović je naveo da je interes svih građana i džrave Srbije da taj medij bude sačuvan kao kuća od nacionalnog značaja i da je naplata pretplate preko računa EPS-a najsigurniji način za ubiranje sredstava za funkcionisanje RTS-a. Posebno u vreme njegove transformacije u javni servis i nakon što je ostao bez sredstava iz budžeta Republike. Ministar je ocenio da pretplata svakako predstavlja novi namet za građane, ali i relativizovao sopstvenu ocenu podsećanjem da i finansiranje RTS-a iz budžeta, iako posredno, takođe plaćaju građani.
Na primedbe poslanika SRS da je tokom 1990-ih godina bio protiv TV pretplate, Kojadinović je odgovorio da nije problem sam instrument pretplate, već koncepcija i karkater programa za koji se ona uzima i da je u to vreme RTS bila propagandna mašina režima i jedne političke opcije, dok je sada najgledaniji medij. Ovu ocenu je osporio Tomislav Nikolić rekavši da je RTS i tada bio najgledanija televizija i da zapravo ne postoji razlika između RTS-a onda i sada. Jer, kako je naglasio – „onda Tijanić, sada Tijanić, i onda SPS na vlasti i sada SPS na vlasti“.
Radikali su inače jučerašnju raspravu o predloženom zakonu iskoristili i za to da upravo onim jezikom kojim su vladali i koji je RTS iz 1990-ih godina nesebično promovisao, optuže najpre RTV B92 za razne „laži i insinuacije“, a onda i mnoge druge medije. U ovom delu rasprave se i od ovlašćenog predstavnika DSS-a moglo čuti da Ministarstvo kulture i medija trenutno nema prečeg posla od izrade kodeksa novinarstva i da su „državne institucije dužne da pomognu srpskom novinarstvu u kojem nema ni znanja ni savesti da bi bilo profesionalno i odgovorno – da najzad ozdravi i postane profesionalno i odgovorno.“
Slađana Madžgalj
