EN
Novaković je, u serijalu razgovora Kiosk za FoNet o domaćoj medijskoj sceni, istakla da se Savet za štampu kao nezavisno samoregulatorno telo ne bavi uređivačkom politikom štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, već time da li oni poštuju profesionalne i etičke standarde koje propisuje Kodeks novinara.
Savet za štampu se nedavno oglasio saopštenjem povodom kršenja Kodeksa u slučaju objavljivanja uznemirujućih fotografija zločina u slučaju “Belivuk”, podsetila je ona, odgovarajući na pitanje zašto se ogromna većina domaćih medija, pred dilemom “senzacija ili Kodeks”, odlučila za ono prvo.
Novaković bi volela da je javnost čula objašnjenja urednika tih medija kojim su se novinarskim razlozima vodili kada su odlučili da te fotografije objave na naslovnim stranama, a posebno koji je to javni interes koji su na takav način hteli da odbrane.
“Govorite o dilemi između senzacije i poštovanja Kodeksa, ali nisam sigurna da kod njih ta dilema uopšte postoji”, kaže Novaković i navodi da postoje mediji i urednici koji misle da je Kodeks prevaziđen, da ih ograničava i ničemu ne služi.
Prema njenim rečima, “ponekad fotografija zaista mora da šokira i da provocira da bi postigla efekat, recimo fotografije iz Vijetnamskog rata, koje su potpuno preokrenule javno mnjenje kada su objavljene“.
„Dakle, objavljivanje takvih fotografija nije potpuno i uvek zabranjeno, ali se opravdanost procenjuje od slučaja do slučaja i moraju da postoje jaki argumenti, ako se urednici za tako nešto odluče”, obrazlaže Novaković.
Ukazujući da je goruće etičko pitanje upravo to što se etika u našim medijima doživljava kao nešto što je problem, ona je predočila da veliki broj urednika tabloida misli da je nemoguće praviti tabloid i baviti se „trivijanim“ etičkim pitanjima.
“Ako vam je jedini kriterijum za uspeh broj ‘klikova’ na tekst i ako vam nije važno da li će vaš medij postojati za dve godine, onda se i ne vidi kakvu korist donosi poštovanje etičkih standarda”, precizirala je Novaković.
Od kada postoji Savet za štampu, najveći broj žalbi odnosi na prvo poglavlje Kodeksa novinara o istinitosti izveštavanja, napomenula je ona i poručila da novinar mora da govori istinu, da proverava informacije pre objavljivanja, da ne sme da iznosi klevete, niti da meša spekulacije i činjenice.
Njen je utisak da je proteklih godina činjenica u tekstovima sve manje i ima, a da se sve veći broj medija obraća čitaocima tako što im svoja mišljenja i stavove predstavlja kao činjenice, uz sve manje pokušaja da se bilo šta od onoga što objavljuju proveri.
“To je jedna prilično porazna statistika”, konstatovala je Novaković, dok je na pitanje o ulozi Saveta za štampu na duboko polarizovanoj medijskoj sceni, podeljenoj po liniji „prodržavnih“ protiv „opozicionih“ medija, odgovorila da se radi u atmosferi izreke “ko nije sa nama, taj je protiv nas”.
“Tabloidi misle da sedimo tu da bi im nešto pametovali, da bi im smetali i maltetirali ih, dok opoziciono orijentisani mediji, koji u najvećem delu i rade profesionalno, ali se desi da prekrše Kodeks i dođu pod ‘udar’ Saveta, misle da za njih ne treba da važe isti kriterijumi i da ne mogu da budu na istoj listi sa nekim tabloidima”, kaže Novaković.
Poziciju Saveta u takvim okolnostima opisuje kao dosta tešku, jer članovi tog tela stoje pri tome da profesionalni standardi i principi moraju da važe podjednako za sve.
Kada je reč o trendovima, primećuje da mediji sve češće vode kampanje protiv određenih ljudi što podrazumeva kontinuirano objavljivanje tekstova, nedeljama, pa i mesecima, a koji za isključivi cilj imaju diskreditaciju te osobe, umesto informisanja građana, uz objavljivanje nedokazanih optužbi, spekulacija, glasina i čaršijskih priča.
“Često su mete kampanja osobe koji nisu javne ličnosti ili javni funkcioneri, već ljudi koji su imali tu nesreću da se zamere vlasniku medija”, rekla je Novaković i skrenula pažnju da zabrinjava i trend „normalizacije“ prepričavanja u medijima onoga što se dešava na društvenim mrežama.
“Čitave generacije mladih novinara misle da je novinarstvo da prenosimo tvitove i komentarišemo kako je druga strana nekome ‘brutalno’ odgovorila“, smatra ona.
Kako je ocenila, u medijima generalno sve manje ima izveštaja i informacija o događajima, jer se sve više bave time šta je neko negde rekao.
Kada je reč o finansiranju medija, Novaković se nada da će komercijalni oglašivači sami proceniti koliko im se isplati da se oglašavaju u medijima koji krše Kodeks novinara.
Što se tiče projektnog sufinansiranja novcem iz javnih izvora, misli da je potrebno zauzeti stav da medij koji serijski krši profesionalne i etičke standarde zapravo ne radi u javnom interesu, pa samim tim ne bi trebalo ni da dobije javni novac.
“Da princip bude da se ne može parama građana finansirati laž, da se ne može finansirati manipulacija tim istim građanima i da se ne može finansirati sadržaj koji nije u javnom interesu”, zaključila je Novaković.
