Opasno je to što je tim pravilnikom na mala vrata uvedena
kategorija „zadržanih podataka“, a tajnost i rukovanje tim informacijama nije
regulisana. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za
„Blic“ da je korišćenje „zadržanih podataka“ ozbiljnije zadiranje u privatnost
nego prisluškivanje telefonskog razgovora.
Omogućavanje da se zadire u „zadržane podatke“ suprotno je
odlukama Evropskog suda za ljudska prava – kaže Šabić.
Zabrinjava i to što predlog pravilnika ne reguliše
postojanje neizbrisivog traga o tome ko je, kada, zašto i na osnovu čega
pristupao takvim podacima. Šabić kaže da se time dovodi u pitanje smisao bilo
kakve makar i naknadne kontrole.
Poverenik poručuje da se pojedinim rešenjima iz predloga
pravilnika stvara mogućnost povrede Ustavom zajamčenih prava građana. Prva je u
činjenici da se član 41 Ustava po kome je prisluškivanje i praćenje moguće samo
na osnovu odluke suda ne odnosi na „zadržane podatke“.
Pravilnik uvodi tajni nadzor lokacije korisnika, i to sasvim
nezavisno od toga da li on uopšte učestvuje u komunikaciji. To nekad može biti
korisno i zbog zaštite života, na primer – u slučaju nestanka nekog lica.
Međutim, to nije materija koja može da se uredi ovim pravilnikom. Taj „nadzor
lokacije“ zapravo je praćenje lica, a to je zakonska materija – ističe Šabić.
Sporni pravilnik uvodi i kategoriju „posebno zaštićenih
korisnika“, ali krovni propis – Zakon o elektronskim komunikacijama čak i ne
pominje tu kategoriju.ž
Autor: Ž. Jevtić
