EN
[box align=’box-left’ id=’4744′]
To nije obaveza poverenika, ali jeste izraz želje da se Vladi, odnosno državi, pomogne u regulisanju jedne veoma važne, a ozbiljno zapuštene oblasti i to ćemo uraditi uprkos tome što iskustva sa sličnim pokušajima poverenika nisu nimalo ohrabrujuća. Na potrebu donošenja novog zakona ukazuje više činjenica. Postojeći zakon nije u potpunosti usaglašen sa odgovarajućim međunarodnim dokumentima, posebno sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije broj 95/46, ali ni sa Konvencijom broj 108 Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti. Dodatni razlog za donošenje novog teksta ZZPL predstavljaju i nagoveštaji značajnih izmena, odnosno unapređenja i modernizacije ovih međunarodnih dokumenata. Uz to, treba imati na umu da nijedan zakon, pa ni ovaj, ne levitira samostalno u praznom prostoru. Na prvom mestu mora biti usaglašen sa Ustavom. Podsetiću na nešto što zvuči gotovo apsurdno, ali sam kao poverenik bio prinuđen da pokrenem uspešno okončani postupak ocene ustavnosti nekoliko odredbi samog ZZPL. I neusaglašenost nekih drugih zakona (Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji) sa Ustavom morali smo dokazivati u dugotrajnim postupcima pred Ustavnim sudom. Podsećam da su pored odredbi napred navedenih zakona, osporene i odredbe Zakonika o krivičnom postupku, o čemu Ustavni sud još uvek nije doneo formalnu odluku, a pojedina tužilaštva koriste te odredbe za „obilaženje“ ustavnih garancija o tajnosti komunikacija. Svaki zakon i prava koja garantuje moraju biti u korelaciji sa drugim pravima i legitimnim interesima. Potrebna nam je, u nekim situacijama, na primer obrada podataka u naučnoistraživačke ili statističke ili slične svrhe, ne samo za potrebe Republičkog zavoda za statistiku, a odgovarajuće zakone nemamo. Ozbiljne probleme stvara činjenica da zakon „ne poznaje“ postojanje interneta i drugih situacija koje traže da „pristanak“ na obradu ne bude isključivo pismen, već da u nekim situacijama mora biti konkludentan.
Dobar broj odredbi ZZPL pokazao se u praksi kao neodgovarajuć ili nepotpun. Npr. pojedini pojmovi, ovlašćenja poverenika, teritorijalna primena, osetljivi podaci i njihova obrada, postupak vršenja nadzora, iznošenje podataka iz Srbije, vođenje Centralnog registra, itd. Uz to, pojedina pitanja uopšte nisu uređena ne samo ZZPL nego ni drugim zakonima. Potrebno je da ZZPL sadrži bar fundamentalne odredbe o obradi podataka u oblastima kao što su biometrija ili video-nadzor. Značaj i obim potrebnih izmena i dopuna ZZPL su takvi da upućuju na zaključak da je potrebno pristupiti izradi potpuno novog teksta ZZPL, a ne izmenama i dopunama postojećeg. Napominjem da bi usvajanje novog ZZPL bio važan, ali samo prvi korak u usaglašavanju našeg normativnog sistema sa evropskim standardima i našim Ustavom. Potrebno je izmeniti/dopuniti brojne sektorske zakone, koji po pravilu nepotpuno, odnosno neodgovarajuće uređuju obradu podataka o ličnosti u datom sektoru, dok određeni broj sektorskih zakona uopšte ne uređuje ovu materiju. Prema ZZPL pravni osnov za obradu podataka može biti ili zakon ili slobodno dat pristanak lica. Najveći broj zakona, naročito onih koji su doneti pre donošenja ZZPL, ne sadrže odredbe kojima se na odgovarajući način, u skladu sa Ustavom, uređuje ova materija, već se predmetna materija najčešće uređuje podzakonskim aktima, a neretko se obrada podataka sprovodi i bez osnova u bilo kakvom, makar i spornom pravnom aktu.
Najkraće, ideja o „otvaranju priče“ o novom ZZPL ima za cilj više od samog usvajanja novog zakona. Ima cilj da podseti na nužnost potpune promene odnosa države prema stanju u ovoj oblasti. A taj odnos je neprihvatljivo loš.
