EN
[box align=’box-center’ id=’8145′]
Akcija #sedam hiljada je veoma jednostavna u svojoj zamisli. Mašićeva ideja je da sedam hiljada ljudi (mada navodi da broj nije bitan) dođe na godišnjicu zločina u Srebrenici ispred Narodne skupštine i u tišini legne na zemlju.
“Akcija je odavanje pošte onima koji su stradali u Srebrenici pre 20 godina. Prvi korak ka stvarnom i iskrenom pomirenju, toliko potrebnom kako se tako nešto ne bi više nikada i nikome dogodilo. Želimo da odamo poštu pripadnicima drugog narada, motivišemo druge da to isto urade u Sarajevu ili Zagrebu i da na kraju svi odamo poštu svima. To je proces koji želimo da započnemo iz Beograda”, obrazložio je Mašić smisao akcije. Predvidivo, najava akcije je prouzrokovala, najblaže rečeno, burne reakcije. U moru anonimnih uvreda i pretnji na društvenim mrežama istakli su se medijski napadi u kojima se Mašić optužuje da nije Srbin, da je izdajnik i neizostavno — strani plaćenik. Desno orijentisane organizacije su najavile kontramiting, a Srpska radikalna stranka je apelovala na svoje simpatizere da se, noseći četničke zastave, priključe akciji. Nasilje niko eksplicitno ne spominje.
Dušan Mašić je počeo da se bavi novinarstvom 1989. godine, u tadašnjem Omladinskom radiju B92. Od novinara-saradnika, preko skupštinskog izveštača i ratnog reportera, dolazi do pozicije urednika informativnog programa Radija B92. O vremenu provedenom na radiju je napisao knjigu Talasanje Srbije. Takođe je bio i potpisnik peticije u kojoj se od grčkog vlasnika zahtevalo da sa promenom uređivačke koncepcije promeni i ime ove medijske kuće.
Šest godina je bio izveštač Glasa Amerike, a honorarno je pisao i za NIN. Bio je prvi direktor ANEM-a i član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije po njegovom osnivanju. Četiri godine je radio kao medijski savetnik međunarodne nevladine organizacije IREX. Već deset godina se bavi menadžmentom u medijima, poslednjih sedam u Bi-Bi-Siju. Živi u Londonu. Otac je desetogodišnje kćerke.
