Prilikom nedavne posete grobu Okice Gluščevića na Novom groblju u Beogradu, novinar iz Prijepolja Milan Cmiljanović suočio se sa ruševinom. Naime, jednom od prvih srpskih novinara, rođenom u Kamenoj Gori kraj Prijepolja, na Novom groblju u Beogradu izlomljen je spomenik i kameni krst, a njegovo grobno mesto izbrisano je iz zvanične evidencije. S obzirom da se odavno bavi likom i delom Okice Gluščevića i svestan njegove veličine i značaja, njegov apel za pomoć stigao je i do novinarskih udruženja.
Novinar Milan Cmiljanović, pripremajući prilog za godišnjak „Stari Vlah“, posetio je grob Okice Gluščevića na Novom groblju u Beogradu kako bi napravio nekoliko fotografija. Nekropolu podignutu krajem 19. veka uništio je ljudski nemar.
Zatekao me je uznemiravajući prizor, spomenik je bio polomljen u više delova. Kontaktirao sam njegovog potomka Deja Gluščevića, nekada jednog od najvećih fudbalskih talenata u Prijepolju, koji je ostvario trenersku i fudbalsku internacionalnu karijeru. On je povremeno obilazio Okičin grob, hteo je da se brine, međutim, to mora pravno da se reši – objašnjava pokretač inicijative da se spomenik obnovi novinar Milan Cmiljanović.
Porodica ne može da obnovi spomenik jer se nalazi u zaštićenom delu groblja. Potomak Okice Gluščevića zatražio je i objašnjenje šta je dovelo do oštećenja spomenika.
Objašnjenje je bilo da su pale grane prilikom sečenja jednog ogromnog stabla kada je pala grana i polomila spomenik. Ali, očito to nije istina, jer nijedan drugi spomenik u okolini nije srušen. To je priprema da se tu neko drugi useli, a to se već radi i već na tom starom delu zaštićenih spomenika koji su stari 100 i nešto godina, useljava se novokomponovana tzv. „srpska elita“ i vlastodršci – kaže Cmiljanović.
Sve što je video i saznao, Cmiljanoviću je bilo dovoljno da preduzme aktivnosti kako bi se očuvalo sećanje na Okicu Gluščevića.
Čim sam se vratio iz Beograda sa tim fotografijama, napisao sam taj jedan tekst. Svakodnevno se čujem sa cenjenim kolegom Prijepoljcem Radomanom Irićem, koji sada živi i stvara u Vranju i ispričao mu tu priču, pošto on ima te kontakte sa staleškim udruženjima UNS-om i NUNS-om. On je alarmirao oba udruženja i oni se odazvali. Kako mi je rekao Radoman, predsednik UNS-a Živojin Rakočević je rekao da će udruženje preduzeti sve pravne radnje i da će spomenik Okice Gluščevića vratiti u prvobitno stanje, preuzeti brigu i staranje u budućnosti – kaže Cmiljanović.
Uz Peru Todorovića, Okica Gluščević važio je za najboljeg srpkog novinara druge polovine 19. veka. Rođen je 1858. godine u čuvenoj hajdučkoj porodici u Kamenoj Gori, borio se u Srpsko-turskom ratu, pohađao gimnaziju u Beogradu, a završio Filološko-istorijski fakultet u Petrogradu. Kao novinar, uređivao je listove „Poklič“ i „Odjek“, a njegovi oštri tekstovi protiv režima doveli su čak i Nikolu Pašića u zatvor na osam meseci. Preveo je dela Bajrona, Ljermontova, Turgenjeva, Mopasana, a sa saradnicima i „Jadnike“ Viktora Igoa i Tolstojev „Rat i mir“.
U toj grobnici Okice Gluščevića sahranjena je i njegova žena Ruskinja Nastasija, sin Boris, ćerka Olga i njen suprug Dragutin Kojić, tada ministar prosvete u Vladi Kraljevine Jugoslavije. Osim Borisa i Olge, Okica je imao još i starijeg sina Mihajla i ćerku Nadeždu.
Novinarska nagrada „Okica Gluščević“ bila je ustanovljena u Prijepolju i dodeljivana sedamdesetih godina u čast ovog pionira srpskog novinarstva, ali je, nakon kratkotrajnog obnavljanja 1994. godine ponovo pala u zaborav. Njegovu lozu nastavio je i praunuk Filip Gluščević, nekadašnji urednik „Forbsa“ u Njujorku. Okica Gluščević preminuo je 1898. godine.
Izvor: Foruminfo
