EN
„Čim izađem iz kuće, ja sam uz policajca i on uz mene, i tako 24 sata. Kad sam u stanu, on je ispred zgrade. Krećemo zajedno, gde idem ja, ide i on, ne razdvajamo se“, objašnjava svoj život, poslednjih 17 godina, novinar Vladimir Mitrić.
„Nikom ne bih poželeo da ima obezbeđenje i da se zna svaki vaš korak, međutim, sutra kad bi mi bila ukinuta policijska zaštita, siguran sam da bih imao probleme i da bih ponovo doživeo razna zla i nameštaljke, do toga da me možda više i nema“, objašnjava Mitrić koji je stalni dopisnik „Večarnjih novosti“ za područje Loznice, Krupnja, Malog Zvornika, velikog dela Republike Srpske, a od pre godinu dana i iz Šapca.
„Ja sam napadnut na isti način kao Milan Pantić, moj redakcijski kolega iz Jagodine, čije ubistvo nikad nije rasvetljeno. Zbog celokupne situacije, tražio sam i dobio obezbeđenje koje važi samo na području Policijske uprave Šabac. Kad idem dalje, onda policija ima takozvano „preuzimanje“. Oni jave kolegama, pa ako se tamo neko seti da me preuzme, ja uglavnom idem o svom riziku“, kaže sagovornik Danasa.
Napadač, koji je u to doba bio vođa sektora policije na Novom Beogradu, dva puta je pred Osnovnim sudom osuđen na šest meseci. Posle višegodišnjeg procesa, presudom Apelacionog suda u Beogradu, osuđen je na godinu dana, ali ni tu kaznu nije odslužio do kraja, jer ga je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić obuhvatio abolicijom.
„Četiri pravosnažne presude postoje protiv njega za isplatu sudskih toškova. Do danas dinara nije platio, troškova, ni naknade štete, ni meni ni državi. Sud u Loznici, proglasio je da je u „nemaštini“. Poznato je da je imao dovoljno vremena da sve završi i svoju imovinu prevede na druge, da vozi automobil koji je na lizinugu, da suprugu uda za ujaka, koji je tobože u Švajcarskoj i drugo“, kaže Mitrić i objašnjava da se sa napadačem sreće gotovo svakodnevno i da je to strašno i neprijatno.
„ Ne daj Bože tih pogleda, čak mi se i obraćao onako bezobrazno. On je u komšiluku jednog značajnog policijskog funcionera, kod koga često ide. Reč je dakle o uticajnom čoveku, koji ima dosta veza, čime se on i tokom suđenja hvalio. Sve je to uticalo da napad na mene ne bude kvalifikovan kao „ubistvo u pokušaju“, što jeste, već samo kao „nanošenje teške telesne povrede“, objašnajva on.
Iako se počinilac zna, sama pozadina napada, do danas je ostala nerazjašnjenja.
„Nije postojala tema sa područja sa kog izvešavam, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i ovog dela Srbije, koju nisam razotkrivao, od eksploatacije peska i šljunka na Drini, do trgovine narkoticima, trgovine ljudima, automobilima, sprezi kriminala i podzemlja. Ukazivao sam na karakter minulog rata, na lažni patriotizam i lažne patriote, ono što je veoma bitno, ja sam otkrio prizvodnju anhidrida sirćetne kiseline u Bijeljini. Reč je o supstanci od čije se tone pravi 500 kilograma heroina, kada ode u Tursku. Sve te količine su godinama odlazile iz Republike Srpske iz Bijeljine, preko Drine, u Srbiju i Bugarsku, i iz Turske se vraćale“, kaže Mitrić.
„Tu su se mnogi u Srbiji obogatili i kada je priča došla do vrha, onda su nastali problemi. Onda su se u kampanju uključili i neki takozvani patriotski listovi iz Republike Srpske koji su čak i najavili taj napad na mene. Pre toga, tri puta su mi demolirali kola, išli su na moje maltretiranje i finansijsko uništavanje“, kaže naš sagovornik.
„I dalje pišem o svim negativnim pojavama, o emigrantima i krijumčarenju ljudi sa leve i desne obale Drine, švercu cigareta. Uvek ukazujem na tu spregu kriminala sa leve i desne obale Drine. Političari tokom rata nisu bili u kontaktu, ali kriminalci nisu prekidali saradnju. Loznica je grad u kome od 2009. godine nema javnog tužioca. Ovde neki značajni policajci i rukovodioci, ljudi iz institucija, sede sa kriminalcima, kao da održaju svaki dan kolegijume, i to se zna. Ja gde god imam priliku o tome, pričam i pišem”, objašnjava Mitrić.
“Ono što je sad jedan od fenomena jeste da droga u Loznicu više ne stiže iz Beograda i Novog Sada, već iz Zvornika. Otvoreno govorim o onima koji ovde prodaju drogu, vrbuju decu za dilere, tipuju decu kojoj će dati drogu. Zelenaši u Loznici, dnevno uzimaju oko 50 kuća, lokala i druge imovine od ljudi kojima su dali pare”, kaže sagovornik Danasa i ističe da i pored svega i dalje veruje u inistitucije.
“Živim za trenutak da bude razjašnjeno ubistvo i Milana Pantića i Dade Vujasinović. Ljudi nisu ni svesni koliko to opterećuje društvo i koliki je značaj medija u demokratizaciji društva”, završava Mitrić.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
K. V.
