Novinari su indirektne žrtve

Ponekad to znači da rizikuju i svoju bezbednost ne bi li došli do informacija i ispričali priču.
Međutim, istraživanja pokazuju da, kako prenosi Fonet, traume kojima novinari neposredno prisustvuju mogu takođe da imaju dugoročni negativni uticaj na njihovu psihu.
„Bio sam pod stresom tokom noći. Uvek sam se pitao da li ću narednog dana biti uhapšen. Nikada se nisam osećao bezbedno”, seća se fotoreporter Kian Amani. On je prošlog leta izveštavao o postizbornom nasilju na ulicama Teherana.
Kian kaže da su ga bezbednosne snage hapsile tri puta zato što je fotografisao demonstrante.
„Bežao sam pošto je policija počela da puca i metak je pogodio u grudi jednog mladića od možda 18–19 godina, koji je zatim preminuo. To je bila mučna scena i posle toga sam imao noćne more, bio sam pod stresom.”
Istraživači navode da nije neuobičajeno za novinare koji pokrivaju traumatične događaje, kao što su napadi 11. septembra, zemljotres na Haitiju ili izbori u Iranu, da dožive visok nivo emocionalnog i psihološkog poremećaja. Oni u stvari ne samo što prate događaj o kojem izveštavaju, već i apsorbuju sve detalje koji prate situaciju.
Po rečima doktorke Suzan Staford, psihologa u Vašingtonu, „oni su tamo kako bi pokrivali priču a ne da bi sami postali priča”.
Doktorka Staford kaže da su izveštači imali istovetnu reakciju pod stresom kao i ljudi umešani u događaj koji su ti novinari pratili.
„Objašnjenje je i fiziološko i emocionalno. Fiziološki, svi imamo tendenciju da se, kada dođemo u situaciju koja se čini opasnom, u našem telu pojača protok hemikalija, što nam pomaže da ostanemo pažljivi, kako bismo bili u stanju da reagujemo ako je potrebno”, objasnila je ona za „Glas Amerike”.
Emocionalno, oni osećaju empatiju, sažaljenje, neretko i krivicu zato što su preživeli. Studija nagoveštava da skoro trećina svih ratnih izveštača pati od posttraumatskog poremećaja. To je vrsta ozbiljne anksioznosti (napada panike i straha) koja je izazvana traumatskim događajem. Simptomi su ponavljanje scene u mislima, košmari i problemi s pamćenjem, a mogu da traju mesecima, pa čak i godinama.
U jednom istraživanju o fotoreporterima, 98 odsto njih prijavilo je da su bili izloženi događajima koje psiholozi i psihijatri smatraju traumatskim.
„Oni imaju probleme sa spavanjem, mogu da imaju neke vrste noćnih mora ili snova o tome šta su videli”, kaže dr Suzan Staford.
Majk Volter je novinar veteran koji je izveštavao o napadu na Pentagon 11. septembra 2001. i imao je noćne more posle toga. Svoj emotivni slom uspeo je da usmeri u pravljenje dokumentarnog filma o novinarima koji imaju probleme zbog traumatičnog nasilja kojem su prisustvovali.
Volter danas radi u DART centru, organizaciji koja pomaže novinarima da se izbore sa emocionalnim stresom izazvanim izveštavanjem o traumatskim događajima. „Bio sam prestravljen na godišnjicu 11. septembra, imao sam neke istovetne reakcije kao na sam dan napada”, ispričao je Volter.