ENIako se već dve decenije govori o neslavnoj ulozi pojedinih medija tokom raspada bivše Jugoslavije i ratnih zločina počinjenih u to vreme, najava da se tom temom bavi i Tužilaštvo za ratne zločine izazvala je ne malo iznenađenje u javnosti. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, u izjavi za „Politiku” kaže da se za sada rade analize izveštavanja medija, odnosno utvrđivanje da li se može uspostaviti veza takvih tekstova ili televizijskih priloga sa pojedinim ratnim zločinima.
– Mi sada radimo generalno analizu tekstova i to je prethodni opis stanja koji prethodi pretkrivičnom postupku. Sad smo poslali ljude u RTS, konkretno u Novi Sad, jer smo od Upravnog odbora dobili odobrenje da uđemo u arhive a dobili smo i neke materijale. Prikupljamo i mišljenja profesora sa Fakulteta političkih nauka da vidimo kako sve to iz aspekta njihovog ekspertskog znanja izgleda. Imamo i neke detalje iz nekih naših postupaka koji su u stvari i bili inicijalna kapisla – objašnjava Vekarić
Do sada, po Vekarićevim saznanjima, nijedan novinar sa područja bivše Jugoslavije nije odgovarao zbog ratnohuškačkog delovanja.
– Ovo je pionirski posao sa vrlo neizvesnim ishodom, jer, kao što govore mnogi eksperti, veoma teško je dokazati uzrok – izveštavanje medija i posledicu – ratni zločin. Međutim imamo neke činjenice koje bi mogle da usmere ka tom pravcu – da stignemo do istrage i eventualno podignemo optužnice, ali to ćemo tek videti – kaže Vekarić.
Jedno od nezaobilaznih pitanja jeste što se toliko godina čekalo da se utvrdi eventualna odgovornost pojedinih glasila i novinara za podstrekavanje na ratne zločine. Neposredan povod da se Tužilaštvo time pozabavi, po rečima Vekarića, bilo je nedavno okončanje dobro poznatih slučajeva suđenja za zločine u Vukovaru i Zvorniku. Tek kad se u tim predmetima stiglo do pravosnažnih presuda, bilo je moguće, kako objašnjava, nastaviti u pravcu rasvetljavanja eventualne medijske odgovornosti u vezi sa tim slučajevima.
U ovoj preliminarnoj fazi posla pojavila se informacija da je tužilaštvo navodno angažovalo ekipu novinara koji bi trebalo da analiziraju sporne tekstove i emisije. Ne navodeći njihova imena, Vekarić kaže da u toj grupi nisu isključivo novinari već i poznavaoci medijske problematike i medijskog prava među kojima su i profesori univerziteta. U zavisnosti od njihovog nalaza, Tužilaštvo treba da utvrdi da li u konkretnim slučajevima ima krivičnog dela. Ove aktivnosti traju više od dva meseca a rezultati će, kaže portparol tužilaštva, biti ubrzo poznati a time i odgovor da li će uslediti pretkrivični postupak.
Povodom sumnjive uloge nekih medija u prošlim zbivanjima, dr Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union”, kaže da će o „u svakom slučaju to morati na kraju da oceni samo Tužilaštvo i to ne apstraktno već konkretno”.
– Takva odgovornost je moguća. U Krivičnom zakoniku postoji delo koje se zove propaganda rata ili ratna propaganda kao i delo zagovaranje mržnje i pozivanje na nasilje. To se pravno ne toleriše i postoji pravna reakcija ako se neko bavi ratnom propagandom ili podstiče na mržnju, netrpeljivost za koje su predviđene i krivične sankcije – kaže profesor Vodinelić.
Po njegovom objašnjenju, prvi korak pripada tužilaštvu koje „u svakom konkretnom slučaju mora da utvrdi da li se u radnji određenog novinara steklo dovoljno elemenata da se sumnja da je time počinio neko od krivičnih dela”. Iako su ratnohuškački i zapaljivi novinarski prilozi objavljivani pre skoro 20 godina, njihovo naknadno preispitivanje donekle pobuđuje sumnje.
– U svakom društvu kome je stalo da savlada prošlost, to je jedna od opravdanih mera. A ovde je reč o merama koje zakon predviđa. Mislim da smo društvo koje nije mnogo uradilo na pravnom savladavanju sopstvene prošlosti i da nas ta prošlost, malo malo, pa kao šamarom osvesti raznim stvarima a čega ne bi bilo da je ta prošlost savladana – kaže dr Vodinelić.
Marija Petrić
