EN
Ministar informisanja Dejan Ristić izjavio je nedavno da je u prvoj polovini ove godine, u poređenju sa istim periodom 2023, u Srbiji zabeleženo za oko trećinu manje slučajeva ugrožavanja novinara. Iako je broj napada na novinare smanjen, primetno je da su kampanje koje vode režimski mediji i (ne)vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije, a tu su i poznate metode pritiska putem SLAPP-a. Mnogi pritisci na nezavisne medije, pogotovo na lokalu, ostaju nezabeleženi, jer novinari ne vide da nadležne institucije adekvatno kažnjavaju počinioce dela na štetu novinara. Ipak, bitno je da svaki napad bude prijavljen.
Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 84 napada na novinare do kraja jula ove godine. Zebeleženo je sedam fizičkih napada, a najviše je bilo verbalnih pretnji (44), zatim pritisaka (31) i napada na imovinu novinara (2).
Ministar Ristić je početkom jula rekao da takvi podaci ukazuju na „pozitivan trend i potrebu daljeg angažovanja svih činilaca kako bi se potpuno eliminisala ova neželjena pojava“. Samo mesec dana kasnije, putem saopštenja, Ministarstvo se uključilo u hajku koju su pokrenuli provladini tabloidi protiv novinarke Tamare Skrozze.
Provladini tabloidi i funkcioneri vlasti su novinarki, nakon gostovanja u jednoj emisiji, pripisali reči koje nije izgovorila i tumačili šta je zapravo htela da kaže, optužujući je za ugrožavanje bezbednosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice. Na kraju, Skrozza je jedina u ovom slučaju čija bezbednost je zaista ugrožena.
Pre Tamare Skrozze isto iskustvo imali su novinari Ana Lalić i Dinko Gruhonjić, a kasnije i zrenjaninska KTV.
Zanimljivo je da su u svim slučajevima provladini tabloidi kasnili sa „rekacijama“ na izjave novinara, u slučaju Ane Lalić čak više od godinu dana.
Pravnik NUNS-a Rade Đurić kaže da to što na papiru ima manje napada, ne znači da oni nisu teži i ozbiljniji, a da su novi modeli i oblici napada zabrinjavajući, jer ostavljaju brojne negativne posledice.
“Osnovni problem je zašto se ti napadi ponavljaju, i zašto postojeća rešenja nemaju odvraćajući efekat po one koji ih čine? S druge strane, nadležni organi to neće priznati, situacija nije bolja, nego je zapravo dosta gora. Na sve to, uključuje se Ministarstvo koje sada pokušava da umetne govor mržnje i stvori negativnu sliku o kritički orjentisanim medijima prema predstavnicima vlasti, i na taj način relativizuje sve one uzročnike stvarnih pretnji i napada. Da bude još gore, Ministarstvo to radi na osnovu prave zamene teza koju forsiraju tabloidni mediji. Pravi napadi kreću od visokih predstavnika vlasti, njihovim teškim targetiranjem, jezikom nasilja i kampanjama, a prelivaju se na građane koji svesno ili nesvesno počinju da prete, verbalno ili fizički”, navodi Đurić.
“Potpuno je pogrešna i uloga ministarstva, čak se čini svesno i namerno umetnuta kako bi se relativizovalo nasilje sa vrha”, dodaje on.
Novinari nemaju poverenja u institucije
Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Novom Sadu je povodom napada na Uglješu Bokića, novinara Danasa, donelo odluku da ne postoje elementi bilo kakvog krivičnog dela ili prekršaja.
On je napadnut tokom izbora, 2. juna ove godine, ispred Novosadskog sajma.
Naime, dok je novinar snimao i pokušavao da uradi anketu sa njima, jedan muškarac mu je uhvatio telefon i zadao mu udarac pesnicom u grudi.
Pre Bokića napadnut je i novinar Vuk Cvijić. Njega je direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević udario pesnicom. Kako su mediji preneli, dve nedelje nakon napada policija nije dostavila snimke sa nadzornih kamera u okolini mesta događaja.
U odnosu na fizičke napade, mnogo više je pretnji koje novinari dobijaju zbog posla koji rade.
Poznata je pretnja koju je Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu uputio sadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. On je na televiziji Pink u emisiji Novo jutro izjavio: „Iščupao bih ti srce i branio dostojanstvo po cenu života“, zbog čega su voditelji emisije “Dobar, loš, zao” podneli krivičnu prijavu protiv Šapića. Ovu izjavu Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo jer se radilo o uslovnoj pretnji.
Zbog ugrožavanja bezbednosti novinarke Ane Lalić privedeno je više osoba, a jedan od optuženih je pobegao iz kućnog pritvora.
Rade Đurić kaže da takva situacija dovodi do smanjenja poverenja novinara u institucije koje treba da ih zaštite, a nasilnicima se šalje poruka da mogu nekažnjeno da prođu ako prete ili udare novinara.
“Krivično-pravni sistem, iako nažalost, u praksi nema adekvatna rešenja, siguran sam da se postojeća rešenja ne koriste kako bi trebalo. Gotovo da je neverovatno da nemamo adekvatno rešenje za određeni tip prikrivenih ili otvorenih pretnji koje se zbog lingvističkih barijera ne prepoznaju kao ugrožavanje sigurnosti. Suština je u tome da se te pretnje, odnosno takva ponašanja ne istražuju dovoljno. Javni tužioci i policajci moraju da dobro istraže svaki slučaj pretnji koje su svesno i namerno izrečene jezikom koji navodno nije preteći. Jasno je i da su se i tu stvari iz korena promenile. Nasilnici sada namerno izgovaraju pretnje u kondicionalu jer znaju da pravna praksa to ne prepoznaje kao krivično delo. Onda to više nije dobra praksa, taj jezik i kondicional je sada postao način iskazivanja nasilja, i zbog toga svaki ozbiljniji slučaj mora da se istraži i utvrdi da li zaista neki preti po život i telo novinara ili ne”, objašnjava pravnik i istraživač NUNS-a.
Pretnje i napade treba prijavljivati
Ukoliko novinar/ka dobije pretnje putem interneta ili na drugi način ili bude meta bilo koje vrste napada, bitno je da slučaj bude prijavljen nadležnim institucijama u najkraćem roku, navodi Đurić.
“Pre svega, sve pretnje i napade, ma koliko delovali bezeleni, treba uvek prijavljivati. Takve prijave će posebno značiiti kada se neke pretnje ponove, ili dođe do proganjanja, kao što se često dešava na društvneim mrežama. Sistem prijavljivanja je dosta pojednostavljen i danas je prijavu moguće poslati i putem mejla nadležnom tužilaštvu ili policiji. Kada se radi o pretnjama na internetu, odnosno društvenim mrežama, pretnje treba prijaviti direktno Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i to se može učiniti putem elektronske pošte. Pretnje se mogu prijaviti i policiji, pozivom na broj 192, dostavljanjem prijave, ili lično, usmeno na zapisnik u svakoj policijskoj stanici u Srbiji. Ukoliko postoje problemi ili poteškoće u prijavljivnaju pretnji, na raspolagnaju su kontakt tačke u sistemu bezbednosti novinara u javnim tužilaštvima i policiji, a posebno su od pomoći NUNS i druga novinarska udruženja koja takođe mogu da prijave napade i pretnje u ime novinara, i to veoma često činimo. Ozbiljnije fizičke incidente obavezno prijavljivati što bližoj policijskoj stanici, kako bi policajci mogli da reaguju na vreme”, pojašnjava Đurić.
Konkretno, sve vrste napada novinari i medijski radnici mogu prijaviti sami putem sajta mreže SafeJournalist, gde mogu videti i najbliže kontakt tačke u policiji i tužilaštvu.
Takođe, Nezavisno udruženje novinara Srbije može da prijavi slučaj nadležnim organima u ime novinara, a napad je potrebno prijaviti na broj 060/6882231 koji je dostupan non-stop.
Na sajtu NUNS-a mogu se pronaći i smernice namenjene redakcijama i novinarima za rešavanje internet uznemiravanja. Na stranici Prva linija stoje detaljna uputsva o tome šta novinari treba da urade ukoliko postanu meta nasilja na internetu, kao i uputstva o prevenciji nasilja.
Dakle, mehanizmi za sankcionisanje pretnji i napada na novinare postoje, ali još uvek nema potpune volje od strane nadležnih institucija da se takvo delovanje pojedinaca kazni. Pre svega, Ministarstvo informisanja treba aktivno da se uključi u stvaranje bezbednog okruženja za rad novinara, umesto što svojim istupima u javnosti podstiče verbalne napade koji mogu dovesti i do fizičkih obračuna sa novinarima.
| Psihološka podrška
Poteškoće sa kojima se novinarke i novinari susreću tokom profesionalnog angažmana, kao i celokupna atmosfera u kojoj rade ostavljaju posledice po njihovo zdravlje, a Nezavisno udruženje novinara Srbije nudi psihološku podršku onima kojima je potrebna.
Psihološku podršku NUNS pruža u saradnji sa Međunarodnom mrežom pomoći (International Aid Network – I.A.N.), a trenutno su novinarkama i novinarima na raspolaganju tri tipa pomoći: individualna psihološka podrška, individualna psihoterapija i grupna psihoterapija. Sve o tome dostupno je na sajtu NUNS-a. |
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
