[box align=’box-left’ id=’1520′]
Naime, pod uticajem stručne javnosti i međunarodnih novinskih udruženja, radna grupa Ministarstva pravde ponovo je razmatrala ukidanje ovih krivičnih dela, ali je većina članova bila protiv.
I dok su predstavnici novinskih udruženja, ali i nekadašnji čelnici Ministarstva pravde, protestovali zbog odluke da uvreda i kleveta ostanu u Krivičnom zakoniku, predstavnici Ministarstva pravde, ali i pravni stručnjaci, isticali su da je ovo krivično delo u skladu sa međunarodnim standardima. Kako su objašnjavali, uvredu i klevetu su dekriminalizovale samo Gruzila, Crna Gora, BiH i Makedonija, a od zemalja Evropske unije Velika Britanija i Irska.
S druge strane, predstavnici novinskih udruženja isticali su da je u zemljama u kojima je na snazi krivično delo uvrede i klevete, karakteristično i odsustvo represije nad medijima. Takođe, novinska udruženja su više puta napominjala da postupci protiv novinara podstiču autocenzuru, ali i finansijski iscrpljuju medije.
Gordana Božilović Petrović, dugogodišnja sutkinja Okružnog suda u Beogradu i docentkinja na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, kaže za Danas da bi uvreda i kleveta trebalo izmenom Krivičnog zakonika da pređu u nadležnost prekršajnih sudija.
– Kada je reč o uvredi, postoje ljudi koji kad god ga komšija popreko pogleda pokreću tužbu, a to samo dodatno opterećuje ionako zatrpane sudove. Slično je i kada je reč o kleveti u medijima, pojedini će tužiti svakoga za koga pomisle da je napisao nešto što nije u njihovom interesu. Najbolje bi bilo da se ova dela prebace u nadležnost prekršajnih sudova, pa će i mediji biti slobodniji, a sudovi će imati više vremena da se bave predmetima od značaja, naglašava Božilović Petrović.
