EN
Ona je samo jedna u nizu medijskih poslenika u Srbiji na koju je vršio pritisak ili je zastrašivao deo javnosti blizak vladajućim strukturama – dok se bavila istraživanjem činjenica koje su ih povezivale sa zloupotrebama i potencijalnim krivičnim delima.
Poslednji takav slučaj dogodio se u ponedeljak u televizijskom programu medija koji ne krije svoju bliskost vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).
Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kojoj se sudi po optužbama za trgovinu uticajem, iznosila je neutemeljene tvrdnje u vezi sa navodnim izvorima priča koje je istraživala i okolnostima pod kojima je napustila prethodno radno mesto – pominjući u svemu tome i brata Jelene Zorić – višestruko nagrađivane novinarke Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i nedeljnika „Vreme“.
Novinarka koja je do tančina pratila i istraživala aferu “Jovanjica”, slučaj koji prate sumnje i navodi o vezama policijske i obaveštajne zajednice sa Predragom Koluvijom – optuženikom kome se u Beogradu sudi za proizvodnju više od tone i po marihuane, našla se na meti pritisaka i pretnji pošto je u nedavnom televizijskom gostovanju izjavila da u slučaju koji je istraživala nema informacija o umešanosti Andreja Vučića – brata aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tom prilikom ukazala je i da je Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA), srpske tajne policije, bio u kontaktu sa optuženim Koluvijom – koji je u delu javnosti pod kontrolom tabloidnih medija bliskih aktuelnim vlastima – promovisan u neku vrstu žrtve.
“Pominjanje mog brata shvatila sam kao vid pretnje i zastrašivanja”, rekla je Jelena Zorić za Glas Amerike – aludirajući na nedavno medijsko gostovanje optužene bivše policajke Hrkalović.
„Nju inače zastupa isti advokat kao i Koluviju, Vladimir Đukanović, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke. Ona je u toj emisiji, rekla: ‘Čula sam kako brat Jelene Zorić priča da je imala probleme sa redakcijom u kojoj je prethodno radila, zbog toga što je prikrila prepisku između Drecuna (tužilac u dva predmeta za slučaj Jovanjica) i nekog kriminalca, najverovatnije Koraća, koja je stigla na mejl te redakcije’. To sam shvatila kao način bivše sekretarke MUP-a da mi pošalje pretnju i zastraši me, spominjući mog brata, iako za to ne postoji nijedan povod, već se radi o laži. Inače, o toj pepisci, za koju Hrkalović tvrdi da sam je prikrivala, uradila sam i televizijski prilog emitovanom na televiziji N1. Bivša državna sekretarka policije, sada okrivljena u jednom sudskom postupku, u istoj emisiji, etiketirala je i moj moral, kada je insinuirala i da sam, kako je rekla “u veoma bliskom odnosu sa tužiocem koji vodi Jovanjicu“, kaže za Glas Amerike Jelena Zorić.
Glas Amerike: Kako ste se u tom trenutku osećali?
Zorić: Najopasnije su pretnje koje su najteže i dokazive, recimo one “umotane u celofan”, “kada se mole Bogu za vas”, “požele dobro zdravlje vama i vašoj porodici” ili vam na kućnom pragu ostave morbidnu poruku. Znamo svi za tradicionalni kriminalni običaj da mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca. Mene je strah i da opišem kako se osećam kada mi prete i šta me najviše pogađa, da ne bih kriminalcima nacrtala šta je potrebno da rade, kako bi uticali na moja osećanja.
Glas Amerike: Da li ste slučaj prijavili nadležnima?
Zorić: Sve dosadašnje slučajeve sam prijavila. Najpre sam uvek kontaktirala radne grupe za bezbednost novinara, novinarska udruženja, a zatim, policiju i tužilaštvo.
Glas Amerike: Kakva je bila njihova reakcija?
Zorić: Prva reakcija nadležnih je uvek bila ohrabrujuća i ažurna. Mnoge kolege imaju loša iskustva, ali moj prvi susret sa predstavnicima institucija, pošto bih prijavila pretnje, bio je vrlo predusretljiv. Međutim, kako bi interesovanje javnosti za te slučajeve opadalo, tako bi slabile i reakcije nadležnih.
Glas Amerike: Da li su vlasti, prema vašem mišljenju, preduzele sve što je bilo potrebno u vezi sa vašim slučajem?
Zorić: Ne, stekla sam utisak da je potreban izvestan pritisak javnosti da bi institucije reagovale. Ipak, situacija se značajno razlikuje od tužilaštva do tužilaštva. Za četiri prijavljena slučaja pretnji u komunikaciji sam sa četiri različita tužilaštva. Kao najneažurnije pokazalo se Više Javno Tužilaštvo u Beogradu i to Odeljenje za visokotehnološki kriminal, apsurdno, šef tog Odeljenja je tužilac Branko Stamenković koji je ujedno i član radne grupe za bezbednost novinara pri Vladi Srbije. Naime, Više Javno Tužilaštvo zaduženo je za pretnje koje sam prijavila pre više od godinu dana, a koje mi je putem fejsbuka uputio drugooptuženi u predmetu Jovanjica Sergej Mrđa, kum Predraga Koluvije. E sad, Mrđa je posle duge potrage, pre oko pola godine uhapšen, nalazi se u pritvoru i još ga niko nije ispitao povodom pretnji koje mi je uputio. Istovremeno, Više Javno Tužilaštvo u Beogradu pokazuje veliku ažurnost kada, u rokovima od nekoliko dana, ispituje objave u tabloidima ili optužbe, koje takođe javno iznosi bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović kada govori da je inspektor za borbu protiv droga Slobodan Milenković, koji je uhapsio Koluviju, zapravo narkodiler.
Glas Amerike: Da li se smatrate da vam je od tog trenutka ugrožena bezbednost?
Zorić: Da, i taj pritisak se pojačava. Slučaj Jovanjica predstavlja kriminalno-korupcijski skandal epskih razmera. Nemir je sveprisutan, pogotovo od kada sam objavila da se, prema dokazima do koji sam došla, Koluvija nije čuo sa bratom bredsednika Srbije Andrejom Vučićem kako je, oko dve i po godine, tvrdio deo opozicije. Ono što vlastima smeta su, takođe moje objave da je Koluvija bio na vezi sa direktorom Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislavom Gašićem i načelnikom beogradskog centara BIA Mirkom Škerom; da se Koluvija sastajao sa direktorom Vojne obaveštajne agnecije (VOA) Zoranom Stojkovićem i službenikom makedonske vlade, što je nedavno otkrio BIRN; da sudski proces po optužnici „Jovanjica 2“ ne počinje zbog ortakluka najviših struktura MUP-a i bezbednosnih službi sa Koluvijom; da je kriminalizacija inspektora Slobodana Milenkovića posledica njihovog združenog delovanja; da su, kako navodi advokat Zdenko Tomanović, pojedinci u samom vrhu Službi planirali likvidaciju Milenkovića ali da po prijavljivanju ove informacije državni organi ništa nisu poduzeli….
Glas Amerike: Da li vas to, na neki način, sputava da slobodno živite i bezbrižno obavljate svoj posao?
Zorić: Svakako, to remeti moj i poslovni i privatni život, kao što remeti i živote članova moje porodice. Moj brat, koji je van bilo kog konteksta spomenut od strane bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović, sada je na porodičnom odmoru, van zemlje, sa suprugom i detetom, a pitao me je: “Šta misliš, da li je pametno da se vraćamo u Srbiju, razmišlamo, kako bi ovde, gde smo, mogli da se organizujemo za život i posao?”
Glas Amerike: Da li je ovo bio prvi put tokom karijere da vam je prećeno?
Mnogo je veći broj pretnji koje nisam prijavila. Prosto, osećaj vam sve kaže. Neke su pretnje ekplicitnije zvučale, ali sam bila svesna da su izrečene u afektu, te ih nisam prijavljivala, neke od ozbiljnijih su mi prenošene preko prijatelja i posrednika, koje nisam prijavljivala da ne bih ugrozila nosioce poruka. Sada sam prvi put došla u situaciju da kao pretnju shvatam i jedno izvinjenje. Naime, bivša funkcionerka policije Hrkalović, putem saopštenja, objavljenog u jednom tabloidu, izvinila mi se kada je čula da sam pretnje prijavila. Međutim, u istom saopštenju navodi da je sve informacije čula od jednog druga, ali da se izvinjava bez obzira da li je tačno ili nije tačno šta je rekla. Vidite, i to je jedan vid pretnje i diskreditacije, dakle, osoba koja je po obrazovanju psihološkinja, a koja bi trebalo da ima bezbednosnu kulturu na visokom nivou, s obzirom da je bila bivša državna sekretarka, priznaje da je neproverenu informaciju o meni iznela pred milionskim auditorijumom. Iznela je laži, uvrede i spomenula mi, van ikakvog konteksta, člana porodice. I sada se ne izvinjava pred milionima gledalaca, pred kojima je sve izrekla, nego putem tabloida i još nastavlja da provocira izjavom da želi da ponudi izvinjenje i ukoliko je informacija koju je čula posredstvom poznanika neistinita informacija. Iako je lako proverljivo, čak i putem gugla, a oglasili su se i moji nekadašnji urednici, koji su naveli da je o meni izrečena neistina.
Meni i mojoj porodici, gotovo od početka slučaja Jovanjica, se na različite načine i putem različitih kanala daje do znanja da bi nam životi mogli biti ugroženi samo zato što, kao novinar, istražujem tu priču. Za dve i po godine, od kada je, prema optužnici, otkrivena najveća plantaža i najsavremenija laboratorija marihuane i skanka u Evropi, a među okrivljenima se nalaze policajci i agenti vojnih i civilnih bezbednosnih službi, napravila sam seriju TV priloga, dve dokumentarne emisije i seriju novinskih tekstova o tom slučaju. Istovremeno, usledila je i serija pretnji. Najpre mi je u decembru 2020. godine pretio jedan od advokata branilaca prvookrivljenog da je organizator kriminalne grupe i vlasnik imanja Jovanjica Predraga Koluvije. Ispred Specijalnog suda u Beogradu, 28. decembra 2020. godine prišao mi je advokat Svetislav Bojić, i dok sam bila na reporterskom zadatku, zajedno sa snimateljem, pozvao me je na čaj, a kad sam odbila, rekao: „Molim Vas budite precizni u izveštavanju, pošto je moj klijent Predrag Koluvija pošten čovek i veliki vernik, evo on meni kaže kad sam išao da ga posetim – “Zorićka me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tužioca Saše Drecuna i ovog što ga je uhapsio, inspektora Slobodana Milenkovića“. Koluvijin advokat mi je između ostalog, rekao i da nije dobro prošao „ko god se o Peđu ogrešio“. Dan kasnije, 29. decembra, na istom mestu nakon ročišta Predragu Koluviji, advokat Bojić mi je ponovo prišao i rekao: „Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio“. Nekoliko dana kasnije, 2. januara 2021. godine, ispred mojih vrata ostavljen je papir na kome je pisalo: „Ovo će trajati dok se ne završi. Od toga se pobeći ne može“. Zatim, tokom proslave pravoslavnog praznika Uskrs, u aprilu 2021. godine, a pošto sam u nedeljniku NIN, napisala tekst “Dosije Jovanjica” i koji je prenet na sajtu N1 i na FB profilu N1, drugooptuženi u tom slučaju Sergej Mrđa, koji je tada bio u bekstvu, ostavio je poruku koja ponavlja i pojačava, ali i objašnjava prethodnu pretnju njegovog kuma Predraga Koluvije prenetu preko advokata Bojića kojem se sada sudi. Sergej Mrđa imao je dve interpolove poternice, kada je mojoj porodici i meni uputio pretnje i krio se na teritoriji, susedne zemlje. Ta nova pretnja pojačala je prethodne i učinila ih je jasnijim, eksplicitnijim. Uz molitve, kao pretnja se pojavljuje i motiv Kuma, vrlo prepoznatljiv iz filmova o mafiji, a poruka je simbolično postavljena baš na Uskrs. Uz standardni verski motiv „Pozdravio bih Gospođu Zorić i poželimo joj Srećan praznik Vaskrsenja!“ sledi zlokobna konstatacija sa jasnim mafijaškim rukopisom: „Izgleda da Kumove molitve nisu baš urodile plodom za vaše zdravlje pa ću evo ja da Vas stavim na spisak molitvi za zdravlje. Možda se meni bolje primi, pa prestanete da halucinirate. A samim tim da prestanete da iznosite laži. Nazivate sebe novinarkom a pišete laži? Zanima me zašto to radite sa namjerom ili vašom nesposobnošću da dođete do istinitih informacija? Mogli bi da se provedete kao i ta Mađarska u slučaju koji pominjete! Ja Vama i Vašoj porodici ipak želim svako dobro od Gospoda i probajte malo da se družite sa istinom, ne boli! Jer sami znate ko je otac laži“ – napisano je uz simbol koji označava mangupsko namigivanje.
Ime Jelene Zorić nesumnjivo je pridodato novinarkama i novinarima koji su od početka 2022. napadnuti, prećeno im je ili su bili na meti pritisaka. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije njih je od januara od jula tekuće godine bilo šezdeset.
Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u svom izveštaju za 2022. konstatovala je da su novinari u Srbiji redovna meta političkih napada, a nadležne institucije ne rade ništa da to spreče.
Ukazano je i da, uprkos naprednim zakonima, praksa pokazuje da novinari nisu zaštićeni i da se često samocenzurišu. Reč je o samo jednoj, od brojnih nezavisnih međunarodnih organizacija, koje učestalo upozoravaju na kritično stanje u medijskoj sferi Srbije.
