Novinarske i medijske organizacije o Nacrtu zakona o javnim servisima: Obesmišljena autonomija javnog servisa

Slika: Canva
Slika: Canva

Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima (ZJmS) usvojila je tekst nacrta koji će uskoro biti poslat skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, a zatim stavljen na javnu raspravu nakon čega će Ministarstvo informisanja i telekomunikacija predlog Nacrta zakona proslediti skupštini na usvajanje.

 

Koalicija za slobodu medija saopštila je danas da je Vlada Srbije obesmislila proces izmene medijskih zakona. U saopštenju je navedeno da je ministar Dejan Ristić nametnuo nacrt koji izlazi van okvira na kojem je radna grupa radila, i koji je u suprotnosti s Medijskom strategijom.

 

Medijske organizacije su na Radnoj grupi predložile da Radio televizija Srbije u javnosti bude prepoznata kao „republički javni servis“. Međutim, ovaj predlog nije usvojen tako da RTS ostaje „ustanova“. Novina u Nacrtu zakona je da RTS umesto „republičkog“ javnog servisa treba da bude „nacionalna“ medijska ustanova.

 

Prema novom zakonu članove upravnih odbora javnih medijskih servisa treba da imenuje Savet Regulatora, i to iz redova stručnjaka u oblasti novinarstva, stvaralaca u oblasti kulture, umetnosti, nauke i prosvete, pravnih i ekonomskih nauka i stručnjaka za televizijsku i radio tehnologiju i telekomunikaciju.

 

U ovom delu predloga Nacrta ZJMS sporno je to što „stručnjaci“ ne moraju biti ugledni predstvanici svojih profesija, ali i što pravnici i ekonomisti ne moraju biti specijalozovani za oblast medija.

 

Iz predloga je obrisan uslov da članovi UO Radio televizije Vojvodine (RTV) imaju prebivalište u na teritoriji Vojvodine, tako da će za članove UO oba javna servisa biti dovoljno da imaju prebivalište u Srbiji.

 

Još jedna novina u predloženom Nacrtu je institucija Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, što je predviđeno Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji i u skladu je sa evropskim zakonodavstvom u oblasti medija.

 

Nacrtom je predviđeno da javni medijski servis odredi jedno lice iz redova zaposlenih da obavlja funkkciju Poverenika koji je dužan da vodi evidenciju o pristiglim primedbama i predlozima i da daje predloge za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa.

 

Koalicija za slobodu medija smatra da „rešenje kojim Poverenika bira i razrešava generalni direktor, svodi ideju samoregulatornog tela na administrativnog radnika koji neće imati suštinsku nezavisnost u svom radu“.

 

Novi medijski zakon ne predviđa nikakve izmene u načinu finansiranja javnih medijskih servisa.

 

Radna grupa je predložila da finansiranje RTV-a iz budžeta bude ukinuto, kao i da iznos takse za javne servise ne bude ograničen, već da iznosi 1% minimalne cene rada u Republici Srbiji i da se usklađuje na godišnjem nivou, međutim, nijedan predlog nije usvojen. Ostaje da visina takse ne može iznositi više od 500,00 dinara.

 

Prema važećem zakonu sredstva naplaćena na ime takse za JMS na području teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine raspoređuju se tako da 70% uplaćenih sredstava ide RTV-u a 30% RTS-u. Predlog Radne grupe je bio RTV dobije više sredstava, međutim, ni to nije usvojeno.

 

Koalicija za slobodu medija navela je u saopštenju da ovim nacrtom, RTS i RTV ostaju ustanove koje raspolažu državnim kapitalom, čime se obesmišljava i institucionalna autonomija javnih medijskih servisa.

 

„Izražavamo bojazan da će on (nacrt zakona) dodatno potkopati poverenje građana u javne medijske servise“, navodi se u saopštenju novinarskih i medijskih organizacija.

Tagovi

Povezani tekstovi