EN
Kada sam letos od Opštine Odžaci zatražio kompletnu dokumentaciju medijskog projekta “Opština Odžaci – vaš dom”, realizovanog 2020. godine, dobio sam dokumente, ali ne i kompakt-diskove sa snimljenim video materijalima.
Istini za volju, kompakt-diskovi poštom su mi stigli u paketu sa dokumentacijom, ali na njima nije bilo emisija koje sam tražio. Prosledili su mi medijske video priloge iz sasvim drugog projekta, nekog iz 2021. godine.
Ljubomiru Beliću, osobi zaduženoj za informacije od javnog značaja u Odžacima, skrenuo sam odmah pažnju na grešku, za koju želim da verujem da je bila nehotična.
Nakon razmene nekoliko imejlova, odgovoreno mi je da mi traženi snimci na kraju, ipak, neće biti dostavljeni i da, ukoliko želim da ih odgledam, dođem u Odžake.
Pažljivo gledanje četrdeset emisija od po pola sata u opštinskoj kancelariji, to je, otprilike, cela radna nedelja. Tom prilikom, trebalo bi da pređem oko hiljadu kilometara, odlazeći u Odžake i vraćajući se iz njih tokom pet dana, što podrazumeva utrošak od oko 60 do 70 litara benzina, odnosno izdatak od stotinak evra, uz ostale podrazumevajuće troškove.
Uprkos tome, ja ću u Odžake, ipak, otići 23. avgusta. Najavio sam se. Inat je ključni sastojak mog novinarskog karaktera.
Ne inatim se bez razloga. Video prilozi iz medijskog projekta “Opština Odžaci – vaš dom” važni su zato što predstavljaju vernu skicu načina na koji funkcionišu medijski konkursi u Bačkoj i celoj zemlji.
U njima ću, konačno, moći da vidim scenografiju izrađenu od blokova broj 5, vodenih bojica, kvaka i draperija koja je koštala ukupno 1.160.000 dinara, od čega su, za njeno idejno rešenje i izradu, građani izdvojili 230.000, o čemu sam već pisao.
Radoslavka Pavlović, vlasnica firme “Daisy Production”, koja je za projekat “Opština Odžaci – vaš dom” 2020. godine dobila 3.700.000, od ukupno 9.130.000 dinara, koliko su mediji pre dve godine dobili u Odžacima, nije htela (znala, mogla…) da mi kaže gde se trenutno nalazi ta famozna scenografija sačinjena od blokova broj 5, kvaka, vodenih bojica i draperija.
Rekla je da ne zna ništa o tome, da ne može da mi pošalje snimke scenografije i da se za sve, iz nekog razloga, obratimo Televiziji K25 koju vodi Vladimir Pavlović.
Nakon toga je prestala da se javlja na telefon.
Izvori iz Odžaka tvrde da su Radoslavka Pavlović i Vladimir Pavlović porodično povezani, što trenutno nisam u prilici da proverim zbog odbijanja Radoslavke Pavlović da mi se javi na telefon.
Nakon više pokušaja, ni u pomenutoj televiziji niko nije odgovorio na moje pozive.
Za sada ne sumnjam ni u šta. Želim samo da mi, konačno, omoguće da vidim famoznu scenografiju koju je, za debelu svotu novca iz opštinske kase Odžaka, izradila firma Vladana Stefanovića, osnivača „ComNet“-a i Asocijacije radio-televizija Srbije, te vlasnika nekoliko lokalnih medija, čija su preduzeća, u zbiru, među najvećim dobitnicima meijskog konkursnog novca u zemlji.
Ukoliko žele da dođu do informacija ili samo da ih provere, novinari su primorani da sprintom trče maraton sa preprekama. Tome u prilog svedoči predočena besmislica iz Odžaka, ali i Subotice.
Kada sam ovog leta od subotičke gradske uprave zatražio dokumentaciju, u vezi sa medijskim konkursima, odgovoreno mi je da, od sada, mogu da dođem u gradsku uporavu, određenog dana, uz uslov da platim troškove kopiranja materijala, što je bio nonsens, jer sam zatražio kompletnu dokumentaciju precizno navedenih projekata i pristao da platim troškove kopiranja i dostave, što inače nije do sada bio običaj.
Situacija je bila na korak do kafkijanske: tražio sam kompletnu dokumentaciju precizno navedenih projekata, a pozivali su me da odaberem delove koje želim da mi iskopiraju.
Pozvao sam ih telefonom.
Ljubazna gospođa, koj se javila u odeljenju društvenih delatnosti, rekla je da je sasvim u redu da zajedno dogovorimo datum moje posete, jer nisam mogao da dođem u vreme koje je gradska uprava sama smislila i odredila, te da će se osoba, koja je za to zadužena, vratiti u kancelariju za petnaestak minuta i da će me odmah pozvati.
Evo, više od mesec dana traje tih petnaestak minuta.
