EN
Predstavnici sindikata i udruženja novinara iz 10 evropskih zemalja prisustvovali su dvodnevnoj obuci u Stokholmu, 15. i 16. februara 2023. godine u okviru projekta „Bezbednost za novinare“. Panel diskusije i obuka bili su fokusirani na uznemiravanje na mreži, dužnost brige poslodavaca i fizičku sigurnost. Cilj je bio da se istaknu dobre prakse i pronađu načini za uključivanje poslodavaca u zaposlene i ulogu velikih platformi društvenih medija.
Sednicu je otvorila Maja Sever, predsjednica Evropske federacije novinara (EFJ) i Hrvatskog novinarskog društva (HND). Ona je navela da projekat ima za cilj da razvije univerzalni model procene rizika kroz razmenu između sindikata i medijskih kuća.
„Bezbednost novinara ostaje prioritet za EFJ“, rekla je ona, „i ima za cilj da unapredi zdravlje i bezbednost novinara podsticanjem i olakšavanjem socijalnog dijaloga sa udruženjima poslodavaca, policijom i drugim ključnim akterima.
Ulrika Hillert, predsednica Sindikata švedskih novinara (SJF), govorila je o činjenici da je 30 odsto članova SJF prijavilo pretnje putem interneta, dok se 4 od 10 uzdržalo od izveštavanja o temama zbog pretnji. Ona je naglasila da je prikupljanje ovih podataka važno da se poslodavcima i političarima pokaže i podstakne da preduzmu akciju.
„Govorimo o uznemiravanju kao problemu na radnom mestu, što jeste“, rekla je, „ali to je i problem za demokratiju“.
Prvi panel se fokusirao na primere najbolje prakse iz skandinavskih zemalja. Otvorio ga je Alberto Eskorsija, stručnjak za sajber bezbednost i analitičar društvenih medija koji je dobio azil u Švedskoj nakon što je pobegao iz Meksika. Dobio je 2.000 pretnji smrću zbog svojih istraga o trolovima, phishers i špijunskim softverom koje meksička vlada koristi da špijunira i uznemirava novinare. Povećano agresivno zastrašivanje i govor mržnje prema novinarima podstakli su Sindikat novinara Finske (UJF) da osnuje Fondaciju za promociju novinarske kulture (poznatu kao VISE). Ana Kahkonen je objasnila da su „novinari kojima su prećeni [u Finskoj] uglavnom pisali o imigraciji (42%), politici i izborima (27%) i etničkim i jezičkim zajednicama (26%).
Predstavnik za bezbednost u Bonnier Nevs-u, vodećoj švedskoj medijskoj kući i najvećoj medijskoj grupi u nordijskom regionu, objasnio je inicijativu organizacije u kojoj su poslodavci, novinari i predstavnici sindikata govorili o uznemiravanju na radnom mestu. Poslodavci su sedeći i slušajući novinare dali do znanja kakvu vrednost daju uznemiravanju na radnom mestu i pokazali spremnost da preduzmu akciju. Ovu poruku je ponovio Kasam Ijaz, službenik za digitalno uznemiravanje u Danskoj radio-difuznoj korporaciji (DR), koji radi na digitalnoj zloupotrebi u ovoj televiziji. Ažurirao je smernice organizacije o digitalnoj zloupotrebi. On je objasnio da je „cilj da budemo digitalniji i ličniji; da budem otvoreniji, ranjiviji i bolji i da brinem o sebi”.
Sledeća panel diskusija bila je fokusirana na ulogu i odgovornosti onlajn platformi i poslodavaca. Novinari, savetnik za digitalnu bezbednost i saradnica na BKC Harvard, Elodie Vialle, zalagala se za ekosistem koji uključuje sindikate, civilno društvo, onlajn platforme, organe za sprovođenje zakona i kreatore politike kako bi odgovorili na onlajn napade na novinare. „Postoji potreba da se izgradi razjašnjen i efikasniji kanal za eskalaciju sa platformama društvenih medija za novinare koji su maltretirani na mreži“, rekla je ona.
Vođa Google-ovog strateškog partnerstva, Dimitra Letsa, govorila je o Jigsav-u, jedinici u okviru Gugla koja istražuje pretnje društvima i pravi alate koji pomažu da internet postane bezbednije mesto za novinare kako bi mogli da rade svoj posao. Ona je govorila o potrebi da poslodavci preuzmu tehnologije koje kreiraju platforme kao što je Gugl kako bi novinari imali resurse da se brane. Asun Gomez Bueno, direktor za međunarodne odnose u RTVE-u i kopredsedavajući u Komitetu za vesti Evropske radiodifuzne jedinice (EBU), objasnio je pristup u 7 koraka koji je EBU radna grupa razvila za politiku borbe protiv uznemiravanja.
Međunarodni ekspert Dejvid Bevan, osnivač Cadre Consultants, potom je održao praktičnu obuku o tome šta novinari mogu da urade da se bolje zaštite od napada. On je naglasio da svaka bezbednosna strategija treba da razmišlja o pretnjama sa kojima bi se novinari mogli suočiti na mreži. On je takođe naglasio da bi se medijski menadžeri i donosioci odluka trebali često sastajati kako bi razgovarali o ovim pretnjama, kao io bezbednosti novinara šire.
Drugi dan je počeo prezentacijama novinarskih sindikata koji su uspeli da angažuju poslodavce i kreatore politike da deluju na onlajn uznemiravanje. Eva Stabel iz Norveškog sindikata novinara (NJ) govorila je o istraživanju o onlajn uznemiravanju žena koje je počelo 2012. godine, kada je započeo pokret #MeToo, i ponovljeno četiri puta u poslednjoj deceniji. Najnovija anketa ima najmanje brojke i pokazuje da su slučajevi onlajn uznemiravanja žena dramatično opali. Ona je rekla da smo „rezultate ankete pokazali državnom tužiocu [u Norveškoj], koji se složio da je to pretnja demokratiji, jer novinari neće pisati o temama zbog pretnji.
Janis Kocifos iz Sindikata grčkih novinara (ESIEMTH) objasnio je naučene lekcije kada je sindikat uspostavio prvi evropski centar za obuku za bezbednost novinara i medijskih profesionalaca u Solunu. „Pritisak funkcioniše“, objasnio je Janis, „U 2021. godini EU je usvojila preporuke za bezbednost novinara. Ovo je otvorilo put grčkoj vladi da preduzme akciju – zajedno sa međunarodnim pritiskom organizacija koje su deo misije utvrđivanja činjenica u Grčkoj, što je pokazalo da se treba pozabaviti bezbednošću.
Između panel diskusija i treninga oba dana, učesnici – od kojih su većina bili predstavnici novinarskih sindikata i udruženja – razmišljali su o načinima za pokretanje projekata i socijalnog dijaloga o onlajn uznemiravanju novinara u njihovim zemljama.
Ovu radionicu su organizovali Evropska federacija novinara (EFJ) i Švedska unija novinara (SJF) uz finansijsku podršku Evropske komisije.
Završna konferencija projekta Safeti4Journalists biće održana u Briselu 2. maja i Svetskog dana slobode medija (3. maja) tokom Dana razlike 2023. godine.
Skupu su prisustvovali i predstavnici NUNS-a.
