EN
Mnogo događaja u svetu novinarstva obeležilo je godinu za nama. Na međunarodnom nivou svakako najpotresnija su dešavanja u Gazi, gde je u ratu, prema podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ) do 21. decembra poginulo najmanje 74 novinara i medijskih radnika, dok je u svetu ukupno ubijeno njih 111.
Na evropskom kontinentu, u Rusiji i Belorusiji režimi nastavljaju da proganjaju novinare koji kritikuju vlast. Po ugledu na Rusiju, u Belorusiji je uhapšeno 46 novinara, dok je 33 medija proglašeno „ekstremistima“, a 12 drugih medija proglašeno je „teroristima“.
Bilo je i dobrih vesti za novinare širom Evropske unije. Naime, Savet EU i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o novom zakonu EU za zaštitu slobode medija, medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti. Tzv. Evropski akt o slobodi medija moraće da primenjuju sve države članice EU, a nadamo se da će i države kandidati za članstvo morati da implementiraju neke preporuke, prvenstveno one koje se odnose na SLAPP tužbe.
Na meti ovih tužbi u Srbiji su uglavnom istraživački novnari i redakcije koje otkrivaju koruptivne radnje ljudi u vlasti ili onih njima bliskih.
Pored SLAPP tužbi, novinari u Srbiji izloženi su i drugim vrstama pritisaka. NUNS je ove godine zabeležio 181 pritisak na novinare, od kojih je 11 fizičkih napada.
Zbog pritisaka na novinare i medije Srbija je u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica zauzela 91. mesto, umesto prošlogodišnjeg 79. po indeksu slobode medija.
Ovu godinu obeležilo je i dnošenje novih izmena medjskih zakona posle burne javne rasprave. Država je uspela zakonski da se vrati u vlasništvo nad medijima i tako naknadno legalizuje Telekomove ranije aktivnosti.
Svetla tačka u domaćem novinarstvu svakako su istraživačke redakcije. Iako već godinama unazad otkrivaju razne kriminalne i koruptivne radnje i malverzacije do najviših organa vlasti, tužilaštvo se gotovo nikad ne oglašava u vezi toga. A ono što bi bila udarna vest za BBC, za RTS je nebitno.
Slično kao i prethodnih godina.
Pitali smo neke naše koleginice i kolege, novinarke i novinare, kako su oni videli novinarsku 2023. godinu, odnosno, šta je po njima obeležilo godinu za nama.
Miljana Jeremić, Media i reform centar Niš
„Glavni utisak ove godine mi je, nažalost, odnos vlasti prema novinarima, koji se i dalje ne menja, što je slučaj i u Nišu. Vlast uporno odbija da odgovara na pitanja pojedinih medija, deli novinare, dok se neki usuđuju i da ‘dele lekcije’.“
Vladimimra Dorčova Valtner, Storyteller
“Moju novinarsku godinu je obeležilo širenje redakcije Storyteller u ljudskom i prostornom kapacitetu i neodustajanje od izveštavanja o temama od javnog interesa na lokalu, inspirativnim ljudima iz zajednice, ali i nepostojanje komunikacije sa predstavnicima lokalnih i manjinskih institucija sa nama, kao sa redakcijom, – jer im se, nažalost, tako može.”
Una Grekulović, Cenzolovka
“Tokom čitave godine sam aktivno težila profesionalnom usavršavanju, fokusirajući se posebno na etiku izveštavanja, što je rezultiralo time da se pridružim grupi ‘Novinarke protiv nasilja prema ženama’.”
Aleksandar Milijašević, Dijalog.net
„Ne samo 2023. godinu, nego i mnoge prethodne godine, obeležili su novinari i novinarke medija koji se bave istraživačkim novinarstvom (BIRN,KRIK, CINS, Insajder). Navedene redakcije, nedvosmisleno, svojim radom i medijskim sadržajima, ukazuju na razmere zarobljenosti države i društva. Nažalost, stiče se utisak da su usamljeni u odbrani javnog interesa. Iako brojne redakcije pokazuju da i novinarska profesija ima svoju tamnu stranu, navedene redakcije u znatnoj meri profesiju predstavljaju na jedini mogući način.“
Aleksandar Đokić, Fake News Tragač i Media Diversity Institute Western Balkans
„To bi definitivno bila istraživačka priča moje drage koleginice Ivane Milosavljević iz CINS-a. Međutim, nikako ne bih izostavio i brojne priče i istaživanja drugih redakcija poput Insajdera, BIRN-a, KRIK-a, ali i lokalnih medija kao što su 021 i Južne vesti. Svi oni su uradili mnogo za građanke i građane naše zemlje i pokazali kakvo je stanje pravosuđa u Srbiji.“
Stefan Marković, CINS
„Ovu godinu u novinarskom smislu su sasvim izvesno obeležila dva masakra – ubistva u Ribnikaru i ona koja su usledila samo dan kasnije u Malom Orašju i Duboni. U izveštavanju o masakrima se jasno videlo kako funkcionišu tabloidi: pisanje o ubici, otkrivanje identiteta ubice i druge dece, senzacionalistički pristup i uopšte paušalno izveštavanje o svemu što je pratilo ove slučajeve. Ova tragedija jeste komplikovana u novinarskom smislu, jer lako može da se sklizne u neetičnost, ali recimo kroz CINS-ov podkast Tragovi, pokušao sam da ovoj temi priđem iz svih uglova a da opet ne kršim novinarske standarde. I mislim da je to apsolutno moguće.“
Dragana Dimitrijević, Glas Podrinja
„Prethodnu godinu obeležili su izazovi da pronađem interesantne priče o ljudima koju su po svojoj profesiji, načinu života ili postignutim uspesima drugačiji od drugih, a ranije nisu bili vidljivi u nekim drugim medijima. U tom smislu, dragocen izvor informacija bili su građani sa kojima komuniciram i koji i dalje jesu pokretači najboljih novinarskih inicijativa i ideja. Zato verujem da treba češće da osluškujemo njihov glas i potrebe.“
Danijel Apro, Cenzolovka
„Priča koje se prvo setim je CINS-ovo istraživanje kol-centra SNS-a. Ta mala studija slučaja pokazuje koliko sjajnih novinara i redakcija i dalje ima u zemlji, a takođe i koliko ima talentovanih mladih novinara koji se ne plaše. S druge strane, rastuži te koliko i najbolje priče, nažalost, budu čudo od tri dana, jer već sledeći izbori pokažu aroganciju režima u svom punom sjaju.
Lično, novinarsku 2023. obeležila je tužna vest s njenog samog kraja: prerana i iznenadna smrt novosadskog novinara Svetozara Krstića, mog dugogodišnjeg prijatelja. Ovakvi događaji te podsete da je borba za istinu i pravdu i malog čoveka – koliko god ovo bio plemenit poziv – na kraju ipak samo posao.“
