ENU Srbiji svaki od 30 novinara koji su učestvovali u anketi su iskoristili iste reči kako bi opisali stanje u novinarstvu koristeći atribute „loše“, „katastrofalno“, „poražavajuće“, „ponižavajuće“, „gore nego ikad“.
Istraživanje medija sa ciljem „skeniranja“ stanja novinarske profesije, a naročito njene etičke dimenzije, u periodu tranzicije i političkih tenzija, sprovedeno je u čitavom regionu jugoistočne Evrope.
„Pod uticajem, često i pritiskom, političara i vlasnika medija, opterećeni lošom materijalnom situacijom i uzdrmani strahom da će izgubiti posao, novinari u jugoistočnoj Evropi često krše etička pravila i odstupaju od profesionalnih standarda“, jedan je od opštih zaključaka istraživanja koje je urađeno u Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Istraživački timovi medijskih centara iz regiona simultano su sproveli intervjue sa novinarima političkih i ekonomskih redakcija gde su etičke dileme u svakodnevnom poslu najizraženije. U izveštaju se navodi da su novinari u Srbiji „opterećeni veoma lošom materijalnom situacijom i nezadovoljni statusom u društvu, i da je većina ispitanika veoma razočarana vidljivim negativnim manifestacijama srpskog novinarstva u periodu tranzicije“.
„Medijska situacija u Srbiji je sigurno određena nedostatkom propisa koji su doveli do neproporcionalno velikog broja novina, radio i televizijskih stanica. Posledica toga nije samo teška finansijska situacija novinara na „prevelikom tržištu“ već i veoma loša ponuda novinara“, navodi se u istraživanju koje je objavio beogradski Medija centar. Dodaje se da je „politika svake medijske kuće pridružena određenoj političkoj opciji“ i da u medijskoj sferi prevladava atmosfera nekritičkog odnosa prema političarima jer oni mogu „uticati na vlasničku strukturu u medijskim kućama“.
„Odnos između novinara i vlasnika medija konstituiše specijalni segment medijskog okruženja u Srbiji. Novinari su tolerantniji prema pritisku koji dolazi od vlasnika medija nego na pritisak koji dolazi od političara, a takav stav opravdavaju teškom finansijskom situacijom i željom da opstanu na tržištu“, jedan je od zaključaka do kojih je došla Mreža za profesionalizaciju medija u jugoistočnoj Evropi. Tokom istraživanja primećene su različite vrste pritisaka na novinare u Srbiji – između ostalog i direktni: javne prozivke koje su u nekoliko slučajeva prerasle u neprimerene pretnje novinarima a dolaze od nezadovoljnih političara.
Medijskim poljem dominira politički pritisak i zavisnost od finansijskih centara moći kao i nedostatak otpora novinara i vlasnika medija takvim vrstama pritisaka i pridržavanje „pravila igre“.
Neki od ispitanika veruju da novinarstvo u Srbiji „ide unazad“, i to ne samo zbog novinarskih grešaka, već i zbog toga što urednici i vlasnici medija nisu svesni svoje uloge i moći koju poseduju u društvu.
Na srpskoj medijskoj sceni primećeno je da se političari često mešaju u novinarstvo i da je njihov pritisak sve prisutniji ali da bi etika trebalo da ih ograniči i da zabrani njihovo uticanje na medije. Tokom istraživanje je takođe otkriveno i da je istraživačko novinarstvo na „ivici izumiranja“, da su osnovni profesionalni standardi novinarstva napušteni a da je ta profesija redukovana na „prenošenje izjava političara i zvaničnika“.
Takođe je uočeno da međusobne prepirke političara u Srbiji, preko medija, dovode do „simulacija istraživačkog novinarstva“ koje se u pojedinim medijima kombinuje sa senzacionalizmom i vulgarnim rečima.
Opšti zaključak istraživanja stanja medija u Srbiji u procesu tranzicije je da se „novinarstvo talasa između ulagivanja i afera“.
