ENНемачка медијска компанија ВАЦ недавно је изнела нову понуду за акције Компаније „Новости”, од 3.500 евра за деоницу, готово двоструко већу него претходну, чиме је поново стекла епитет „најбољег понуђача”. Генерални директор медијске групе ВАЦ Бодо Хомбах тврди да су до те цифре стигли тако што су у стању да направе бољу калкулацију од других:
– Држимо се принципа да редакције пуштамо да потпуно самостално и независно воде редакцију и уређивачку политику. Што се тиче самог издаваштва и привређивања, настојимо да преко сарадње остваримо економску синергију. То се односи на дистрибуцију, штампање, управу, огласе и маркетинг – речју, на све оно што чини економско језгро издавања новина. Због тога смо у стању да, боље него други, обезбедимо економску основу за независне и самосталне новине. И зато је логично да смо у стању да увек направимо бољу калкулацију од других. Што се тиче „Новости”, ићи ћемо до оне границе, када је реч о цени, која је са наше тачке гледишта економски разумна и оправдана – наводи Бодо Хомбах.
Дакле, ово није Ваша последња цена?
– Радује ме што новинари увек желе све да сазнају, и у том погледу могу само да вас подстакнем. Али, да вам дам право, у случају једног оваквог „покера” који се тренутно игра, да ми гледате у карте – било би превише. То би изгледало као да неко стави огледало иза мене док гледам у своје карте. Обично се то дешава само у вестерн филмовима. Јер, и иначе сам приметио да је оно што смо на принципу строге пословне тајне депоновали у банци дошло у руке појединих српских бизнисмена. Нисам се због тога претерано узбудио, пошто ми увек играмо потпуно отворено и сагласно правилима игре. Господину премијеру Коштуници сам већ рекао, тим поводом, да ће ВАЦ учествовати само ако поступак буде правно коректан, транспарентан и чисто изведен.
Када сте то рекли господину Коштуници?
– Бар три пута до сада! Први пут пре годину и по дана. Онда је уследио спор између Србије и Црне Горе о власничком уделу у „Новостима”, па је поступак прекинут. То сам му поновио и пре неколико месеци, а потом и недавно – непосредно уочи његове посете Немачкој, приликом нашег сусрета у Београду. А на кратко смо се срели и прошлог месеца, у Немачкој, када сам му о томе опет говорио. Наилазио сам на веома добру реакцију премијера Коштунице, који је то увек примао са сагласношћу и одобравањем, иако ми је јасно да му околности нису увек биле повољне. Он увек заузимао легалистичку позицију. Међутим, сада видим да се појављују неки пословни људи за које се не зна ни због чега, ни зашто се наједном толико занимају за „Новости”. Позната ми је њихова прошлост, али не и шта они раде у свему томе, поготово што насупају под изговором да то чине по налогу владе.
О коме говорите?
– О оним људима на које се позива руководство „Новости” у разговору са малим акционарима. Али ја имам сазнања да није тачно да они раде по налогу владе. Напротив! Они то раде на своју руку, а говоре да тобоже имају налог од владе, док, заправо, желе да споје деонице и створе већински пакет акција. Желим, пре свега, да подвучем да они нису издавачи, него је то фирма за коју нико не зна чиме се бави. Из својих контаката са владом сазнајем да ови људи не раде у њено име.
Поменули сте вестерн филмове. Како гледате на читав досадашњи процес приватизације ове компаније? Посебно сада, с обзиром на то да је ВАЦ недавно оценио да су друге понуде стигле „од непознатих учесника у недефинисаном процесу трговања”. Можда Вас и то подсећа на Дивљи запад?
– Комплетираћу вам слику коју сам почео да „малам”. Рецимо, има један добар салун у коме је крчмар веома озбиљан човек. То је, рецимо, Србија. И ту се, у том салуну, осећам увек добро. Али, наједном, упадају неки чудни гости, због чега кривицу не сносе ни крчмар, нити остали гости. И ови чудни гости стављају одмах ноге на сто, а поједини почињу и да се веома бахато понашају, као да им тај салун цео припада. Али, он њима не припада! Јер Србија сигурно не припада неколицини каубоја, ма како они себе сматрали јаким, већ припада свим грађанима Србије. Тако и ја седим, са својим пријатељем, у том салуну и надам се, ако ти каубоји подивљају, да ће доћи шериф да направи ред.
Ко би у овом случају био шериф?
– Шериф је, као и у свакој држави, влада, односно надлежни органи. Али не знам како ће се завршити овај вестерн. Може крај бити „хепиенд”, где шериф заведе ред, или лош крај, у коме са својим пријатељем морам што пре да побегнем из крчме и да је препустим тим подивљалим каубојима. Оптимиста сам и нећу тако брзо да се склоним.
Али генерални директор Компаније „Новости” Манојло Вукотић каже да презентира понуду добрих, богатих и искусних српских привредника, вољних да купе акције по 3.200 евра и, такође, да гарантује за те људе, као и да стоји „испред њих и иза њих”, али да у овом тренутку не може да саопшти њихов идентитет. Да ли Вам то личи на фаворизовање једних потенцијалних купаца, као и самих акционара, на рачун других?
– Познајем господина Вукотића веома дуго и добро. Какву он улогу игра у овом вестерну, видеће се тек на крају филма. До сада, стално „игра” иза завесе. Његове игре су закулисне. Да ли он себе замишља ту као режисера, или је и сам у функцији некакве режије – то не могу још до краја да оценим. Али једно ми је јасно: влада је ставила до знања да жели да доведе у ред сам поступак приватизације и да обезбеди једну озбиљну берзанску операцију. Ако изгубим у једном фер поступку, зато што је неко дао више пара од мене, онда немам право и нећу да се љутим. Плаћам камату на то више од годину дана, с надом да ће право и правда победити.
Колико сте пута, и о чему, разговарали са господином Вукотићем? Да ли сте у тим приликама помињали конкретну цену и услове и шта је спречило договор са њим?
– Не могу да вам кажем шта се и зашто ту пореметило. Али јесте се пореметило! Он је био први који се код нас заложио, подвлачим – он код нас, да уђемо у партнерство са „Новостима”. Било је то пре две и по године. Ја сам њега посетио више пута, и он је мене посетио више пута. Имао сам одређено поверење у њега. И одједном, догодило се нешто врло чудно, што није баш звучало пријатељски, што смо читали „из његовог пера”. Колико сам до сада успео да га упознам, он је глумац са врло широким репертоаром. Можда ће на крају одиграти улогу „најдоброћуднијег” међу нама у овом филму.
Да ли се, с обзиром на тон који провејава у Вашим речима, осећате превареним на неки начин?
– Кад седим преко пута Коштунице – ја му верујем. И хоћу да му верујем. Хтео бих да предупредим да дође до разочарења. Можда је, у том смислу, ваше питање помало пророчко. Сада се још увек борим против тога да будем разочаран и да се осећам пређеним. Не бих хтео да ми се то догоди у непосредној будућности.
Пребацују Вам да покушавате да створите медијски монопол у Србији?
– Ако неко очекује да ми све новине „навијемо” да раде на исти начин и да буду униформисане, тврдим да ми, не да не чинимо то, већ чинимо управо супротно – „терамо” новине да буду различите. Монопол у штампи је монопол у мишљењу, а ми тежимо супротном, што се може видети на конкретним примерима тамо где смо у партнерству, што је и уговорима гарантовано. Друго, у Србији постоје јаке телевизијске и радио станице, тиражне булеварске новине, тако да ћемо бити далеко од монопола. Ми инсистирамо једино на привредном повезивању тих кућа, што је светски процес и омогућава економију обима, када је реч о штампању и оглашавању.
Бојан Билбија
