Po
mom mišljenju, nije problem u tome što država koči, već u tome što ima dobrih
razloga da koči i što u tom kočenju ima simpatije i podršku najšireg TV
gledateljstva. A razlozi za to kriju se u činjenici što je prethodna medijska
strategija zabeležila nekoliko spektakularnih promašaja.
Kada
je početkom prošle decenije i posle demokratskih promena postalo jasno da se u
Srbiji skupštinski direktni TV prenosi ne mogu ukinuti, oni su sa drugog
premešteni na treći kanal. I gle čuda, gotovo neprimetno i neosetno su se
uklopili u mobilnu elastičnu šemu trećeg kanala. S druge strane, drugi kanal,
ozbiljan i seriozan, oslobođen „okova skupštinskih prenosa”, prosto je blesnuo
dobrim emisijama dokumentarnog, naučnog, kulturnog žanra.
U
sećanju je ostala izjava profesora Veljanovskog, kad su ga u jednoj emisiji
upitali šta će biti sa skupštinskim prenosima posle privatizacije trećeg
kanala: „Prenosa neće biti, nisu po evropskim standardima, nema ih nijedna
evropska zemlja, donećemo zakon, ukinućemo ih”.
Zakon
je donet a prenosi cvetaju i prosto desetkuju najozbiljnije programe „Javnog
servisa”. Evropa ćuti, nije ni luda da kaže kako skupštinski prenosi nisu u
skladu sa evropskim standardima jer je 12 godina u vreme Miloševića govorila da
su to najveći demokratski dometi Srbije.
Autori
prethodne „strategije” su napravili grešku što su činjenicu da nešto nema
nijedna evropska zemlja uzimali kao dokaz da to nije po evropskim standardima.
Prevideli su fakat da evropski standardi imaju i svoju adaptibilnu stranu i da
tolerišu mnoge „medijske specifikume” koji su u pojedinim zemljama ukorenjeni u
gledalištu a ne narušavaju demokratske principe.
I
drugi previd napravili su autori prethodne strategije – što su poverovali da se
zakonom može pretiti instituciji koja ima ingerencije i snagu da menja zakone i
donosi nove.
To
što su pogrešili autori prethodne strategije uneto je i u novu i ceh će platiti
jedna od najautentičnijih, u gledalištu ukorenjenih, demokratski slavnih
gradskih TV stanica – Studio B. Ovakav kakav je danas, a ima sve prerogative
evropskih standarda, biće ugašen. Njegova frekvencija će biti prodata za male
pare privatniku kome na pamet neće padati da meri koliko minuta treba vremena
da se stigne u centar sa periferije i iz centra na periferiju.
Autor: Nenad
Ristić, TV novinar, Beograd
