Nezavisno udruženje novinara
Srbije još jednom ukazuje da je ubistvo Slavka Ćuruvije političko i nesumnjiv
dokaz represivnosti režima Slobodana Miloševića.
Sa druge strane, jedna od
najvećih mrlja postoktobarske Srbije koja više od decenije ubice Ćuruvije kao i
Dade Vujasinović i Milana Panitća nije izvela pred sud.
“Očigledno je da država Srbija
nije u stanju ni 12 godina posle ubistva Slavka Ćuruvije, 17 godina posle
ubistva Dade Vujasinović, i punih 10 godina posle ubistva Milana Pantića da se
suoči sa zločinima iz svoje nedavne prošlosti. Očigledno je da, kao i što
čitava javnost zna, da je služba DB-a bila direktno umešana, zna se i ko je bio
nalogodavac, kao i neposredni izvršioci, a zbog čega istraga koja u tužilaštvu
za organizovani kriminal ne može da bude faktuirana verovatno svedoči da te
snage koje su u doba Slobodana Miloševića vladale Srbijom i dalje jake”, kaže
Jelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara.
NUNS i UNS pozivaju sve kolege i
građane da se u ponedeljak u podne pridruže porodici i prijateljima novinara
Slavka Ćuruvije koji će obeležititi 12
godina od njegovog ubistva u Svetogorskoj ulici, broj 35 u Beogradu, u ulazu
zgrade u kojoj je živeo i gde je ubijen 11. aprila 1999. godine.
Pitali smo Jelku Jovanović šta
još novinarska udruženja mogu da urade kako se ni sledeće godine na 13.
godišnjicu ne bi ponovo ukazivalo da vlast nije ispunila obećanja i da nije
rasvetlila ubistvo Ćuruvije.
“Mi možemo da ponovimo zahteve
tužilaštvu za organizovani kriminal i policiji, možemo da dajemo saopštenja.
Nažalost nemoćni smo na veći pritisak. Čini mi se da ovde izostaje i opšta
solidarnost svih ostalih kolega. Čini mi se da unutar same profesije ne postoji
dovoljno izražena vlast, da bez procesuiranja i pravde po pravu, da bez toga
naša profesija neće moći da računa na puno slobodu i da neće moći javnost
Srbije da računa na slobodnu javne reči i izražavanja”, kaže Jovanovićeva.
Novinar i vlasnik „Dnevnog
telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila
1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici, u
centru Beograda. Ubice su u u njega, s leđa, ispalile 17 metaka. Ubijen je
tokom bombardovanja, pet dana nakon što je u tadašnjem dnevnom listu
„Politika ekspres“ optužen za „priželjkivanje bombi“ i
„izdaju“.
