EN
Konkurencija takođe izostaje, jer se u većini postupaka za nabavku medijskih usluga javlja jedan ponuđač. Javne nabavke medijskih usluga neadekvatno se planiraju, ne postoji tržišna analiza vrednosti usluga pa se istovrsne usluge različito tarifiraju ili se pak vode pod različitim imenima.
Monitoring je urađen za potrošnju u 2020. godini na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika i obuhvatio je 110 lokalnih i republičkih institucija i javnih/ javno-komunalnih preduzeća, kao i 10 ministarstva/kancelarija. Mapirano je 87 ugovora ukupne vrednosti više od 83 miliona dinara.
Suma je zapravo i veća, ako se uzme u obzir da se za medijske usluge putem javnih nabavki takmiče i marketinške agencije, nezavisne produkcije i agencije. Uzorak pokazuje da je na usluge marketinških agencija potrošeno 258,528,634.99 RSD što je četiri puta više novca u odnosu na medije.
10 najvećih dobitnika iz obrađenog uzorka:
Rade Đurić, pravnik NUNS-a i jedan od autora izveštaja, navodi da: „Lokalne samouprave i javna preduzeća sprovode javne nabavke kroz netransparentne postupke, koji su u skladu sa internim pravilima naručilaca. Na taj način oni tehnički pribave 3 ponude ili upute pozive na 3 adrese, 3 različita ponuđača, što nije ni blizu potrebne konkurencije. S obzirom na netransparentnost podataka, različite vrste i nazive medijskih usluga koje se pribavljaju, stvarni podaci o utrošenom veoma često ostaju skriveni“.
Izveštaj donosi i niz preporuka koje se odnose pre svega na unapređenje transparentnosti, preciznije uređivanje postupaka na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i uvođenje kontrole kvaliteta pruženih usluga i njihova dostupnost javnosti.
Ceo dokument možete pročitati na sledećem LINKU
Monitoring izveštaj je nastao u okviru projekta Da li se zloupotrebljavaju javna sredstva? Monitoring procesa državnog finansiranja medijskih projekata koji BIRN realizuje u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija
