NUNS: Ministarstvo informisanja umanjuje broj napada i pritisaka na novinare i novinarke, institucije reaguju kada ima volje

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić više puta je tokom ove godine ponovio da je smanjen broj napada i pritisaka na novinare, odnosno, „ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara”, u odnosu na prošlu godinu. Ovi podaci izneti su i na konferenciji za medije koja je održana prošlog petka. Međutim, podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuju da se broj fizičkih napada ipak povećao.

Ministar Ristić izjavio je u novembru da se od početka godine kontinuirano beleži značajno smanjenje broja slučajeva ometanja rada novinara i ugrožavanja bezbednosti od oko 30 odsto.

Nezavisno udruženje novinara Srbije, tokom 2023. godine zabeležilo je u svojoj bazi ukupno 184 napada i pritisaka na medijske radnike, dok ih je ove godine nešto manje (166). Ipak, treba naglasiti da podaci za 2024. još uvek nisu potpuni, jer veći broj pritisaka još uvek nije ubačen u bazu.

Prema trenutnim podacima u bazi NUNS-a, samo je broj „pritisaka“ smanjen, sa 123 u 2023. godini na 73 u 2024. Međutim, upravo u kategoriji „pritisci“ još uvek nisu ubačeni svi podaci. 

U ostalim kategorijama brojevi su veći. Tako je ove godine bilo više fizičkih napada, napada na imovinu i verbalnih pretnji. 

Treba pojasniti da NUNS beleži sve pritiske koji mogu negativno uticati na rad novinara i novinarki, a pod tim spada targetiranje medijskih radnika od strane političara i drugih medija, uskraćivanje odgovora na konferencijama, odnosno, kada umesto odgovora na pitanje novinari dobijaju uvrede, zabrana praćenja skupštinskih i drugih javnih događaja, SLAPP tužbe i slično. 

Generalna sekretrka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović govoreći na konferenciji povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ukazala je da na to da se baza NUNS-a i baza tužilaštva u kojoj se beleže napadi i pretnje upućene novinarima razlikuju.

“Uvidom u tu bazu videli smo da nedostaje bar 20 napada koji su se dogodili, a za koje mi znamo da su prijavljeni, pa sad mi treba da istražimo zašto nisu u toj bazi“ navela je generalna sekretarka NUNS-a. 

Pored toga, NUNS-u nisu prijavljene sve pretnje i napadi na novinare koji su se dogodili u Srbiji. Tako na primer u evidenciji pretnji i napada na štetu novinara koju vodi Vrhovno javno tužilaštvo nalaze se i slučajevi koji su prijavljeni tužilaštvima u Srbiji, a za koje NUNS nije imao saznanja. Tako dolazimo do mnogo većeg broja pretnji i napada koji su se zaista dogodili. Primetili smo da se u bazi tužilaštva nalazi deset slučajeva koji nisu prijavljeni NUNS-u.

NUNS je više puta naglasio da su tokom ove godine bile izražene dugotrajne i agresivne kampanje blaćenja, što se moglo videti na primerima Ane Lalić, Dinka Gruhonjića i Tamare Skrozze. U slučaj Skrozze uključilo se i resorno ministarstvo optužujući je za govor mržnje.

U poslednjih nekoliko meseci primetno je i da institucije deluju selektivno.

U slučaju napada na novinara Vuka Cvijića nema pomaka. Kako mediji izveštajavju, policija još uvek nije dostavila snimke napada tužilaštvu. U isto vreme, u slučajevima ometanja rada novinara i novinarki provladinih medija, izgrednici se u najkraćem roku hapse i procesuiraju.

Takođe, u najkraćem roku otkriveno je odakle dolaze prenje redakciji Tanjuga, a sa druge strane osumnjičeni za pretnje upućene novinarki Ani Lalić pobegao je iz kućnog pritvora i do danas nema informacija gde se on nalazi.

Iz navedenih primera može se zaključiti da institucije i te kako mogu adekvatno da reaguju, ali je očigledno da u određenim slučajevima nema volje.

NUNS je više puta pozivao nadležne da osude pretnje i napade na novinare, da se procesuiraju odgovorni i da institucije pošalju poruku javnosti da su napadi na medijske radnike nedopustivi.

U narednoj godini, kao i do sada, NUNS će nastaviti da pruža podršku nezavisnim i profesionalnim novinarima i novinarkama, kao i da obaveštava međunarodne institucije i organizacije o stanju slobode medija u Srbiji.