U novembru ove godine je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo ukupno 30 incidenata. Ponovo se beleži skok stvarnih napada na novinare/ke, posebno tokom javnih okupljanja koja se organizuju širom Srbije, zabrinjavajuća praksa neadekvatnog postupanja pripadnika policije u slučajevima napada na novinare/ke, kao i sami napadi ili nereagovanja od strane policije. Zabeležen je 21 stvarni fizički napad, od kojih je 5 izvršila policija. Takođe, zabeleženo je 5 pretnji smrću i ugrožavanja fizičke sigurnosti novinara/ki, 3 ostale pretnje novinarima/kama i jedna pretnja medijima i organizacijama i napad na medije i medijske organizacije.
Napadi na novinare tokom protesta: Policija nastavlja sa represijom
Novinarka Insajdera Nataša Mijušković napadnuta je 2. novembra, izveštavajući sa skupa kod Narodne skupštine Srbije, od strane grupe nepoznatih muškaraca u civilu koji su odbili da se legitimišu. Nakon što je, uz pokazivanje novinarske legitimacije, ušla u improvizovani kamp i napravila nekoliko fotografija, grupa muškaraca ju je okružila, uhvatila za ruku i primorala da pokaže snimljeni materijal uz pretnju „da joj ne bi sve kosti polomili“. Nazvali su je “izdajnikom srpskog naroda koji radi za Insajder TV?“. Nepoznata lica su pratila novinarku do policijskog kordona, gde joj je policajac „prijateljski“ poručio da više ne ulazi u kamp. Na pitanje „da li je to okupirana teritorija“ dobila je odgovor da slučaj prijavi na 192.
Uveče 2. novembra tokom protesta kod Narodne skupštine, policajci su nezakonito postupali prema novinaru Danas-a Vojinu Radovanoviću. Komandir JZO Marko Kričak legitimisao je novinara u Resavskoj ulici, iako je Radovanović nosio žuti novinarski prsluk sa oznakom “press” i naglasio da je novinar, uz reči: „Snimao si postupanje policije, pa da vidimo“. Policajci su mu tražili da otvori ranac, a Kričak je fotografisao njegovu ličnu kartu. Na pitanje novinara da li je praksa da se novinari legitimišu, odgovoreno je odrično— što ovaj slučaj čini još ozbiljnijim.
Na istom događaju, fotoreportere Radija DIR iz Rume opkolila je grupa muškaraca bez oznaka, koji su zahtevali da sa uređaja obrišu snimke, a potom su ih udarali dlanovima po glavi. Tokom incidenta fotoreporterki je istrgnut objektiv, a njenom kolegi skinuta i oduzeta press legitimacija. Objektiv je vraćen, ali legitimacija nije.
Reporter agencije FoNet, Marko Čonjagić, fizički je napadnut je 3. novembra u Kosovskoj ulici u Beogradu dok je izveštavao sa skupa podrške Dijani Hrki. Prema svedočenjima kolega i građana, četvorica muškaraca (trojica maskiranih) pokušala su da ga uvuku u ograđeni prostor, a potom su ga oborili i šutirali. Marko je na sebi imao jasna obeležja da je novinar i prsluk sa natpisom „press“. Nakon što se novinar obratio policajcima u civilu koji su bili prisutni, rekli su mu da mora da ide u policijsku stanicu Stari grad da bi prijavio incident jer su oni tu drugim povodom.
Tokom skupa pristalica Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu 5. novembra, u ulici Kralja Milana nekoliko osoba je vređalo ekipu KTV Zrenjanin i Nemanju Šarovića, kojeg su potom udarili po ruci, šutirali mikrofon koji mu je tom prilikom ispao i bacali pirotehnička sredstva u njegovom pravcu. Kordon policije je stajao u neposrednoj blizini, ali uprkos povicima građana i prisutnih novinara, nije reagovao na nasilje. Novinar televizije Insajder Stefan Miljuš napadnut je fizički i sprečen da radi svoj posao, dok je uzimao izjavu od jedne građanke koja je bila na pomenutom skupu. Kada su mu prišla dva nepoznata muškarca, uhvatila ga pod ruke i odvukla sa strane, ne želeći da se predstave. Na njegovo pitanje da li će mu omogućiti da se vrati ekipi, poručili su: „Nemoj da praviš bezveze problem. Samo stani tu.“ Policija, iako prisutna, nije reagovala u ovom slučaju. Na istom događaju, novinarki In medije iz Inđije Verici Marinčić nepoznati pripadnik obezbeđenja iz šatorskog naselja pretio je i tražio da se skloni sa prostora neposredno ispred Narodne skupštine, pozivajući kolege da intervenišu protiv novinarke.
Takođe, izveštavajući o odlasku članova SNS iz Stare Pazove na skup u Beogradu, novinarka portala Pazovačke.rs Stefana Budimirović, uprkos tome što se predstavila kao novinarka, fizički je gurana s leđa, vređana i sprečavana da snima od strane simpatizera i članova Srpske napredne stranke.
Pristalice SNS-a napale su 11. novembra dopisnicu agencije Beta i novinarku portala Subotičke.rs na skupu ispred prostorija te partije u Subotici. Muškarci obučeni u crno su novinarkama zabranili da fotografišu skup, a jedan od napadača je zgužvao akreditaciju koju je Betina reporterka nosila oko vrata, dok je novinarki portala pokušao da oduzme telefon.
Tokom izveštavanja sa građanskog protesta u Novom Sadu, 17. novembra, pripadnici policije su napali novinara Žarka Bogosavljevića, urednika portala Razglas News. Tokom potiskivanja građana, koji su mirno protestovali ispred zgrade vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, pripadnik interventne jedinice grubo je odgurivao novinara Bogosavljevića dok je uživo izveštavao sa skupa, iako je imao vidno obeležen pres prsluk. Bogosavljević je uzvikivao da je novinar i da policajac krši zakon fizičkim napadom na novinara, tražeći da se identifikuje, kako bi podneo prijavu, ali je pripadnik interventne jedinice odbio. Napadnuti novinar se obratio i nemaskiranom starešini policije sa istaknutim prezimenom Vasović, zahtevajući da se policajac koji ga je grubo gurao legitimiše i da podatke za prijavu, što je dotični starešina odbio.
Na istom događaju, pripadnik policije je udario u kameru snimatelja Blokada.info dok je snimao kako pripadnik policije bez povoda udara građane koji protestuju. Snimatelj je bio vidno obeležen i nosio je press prsluk. Takođe, pripadnik policije je odgurnuo novinarku N1, Sanju Kosović, iako je imala pres kabanicu i vidno istaknutu novinarsku legitimaciju.
Dana 20. novembra, napadnuta je ekipa TV N1, novinarka Maja Nikolić i snimatelj Ivan Pavlović, dok su snimali prostor improvizovanog šatorskog naselja nedaleko od Skupštine Srbije. Muška osoba je prišla ekipi TV N1, tražila da ne snimaju, a ubrzo nakon toga je uzeo kameru, više puta je bacio na put i teško je oštetio. Policija koja je bila u blizini nije reagovala na incident, već je prišla tek kada je napadač otišao. Nakon propusta da odmah reaguju, pripadnici Inteventne jedinice policije (IJP) su pozvali inspektore u civilu koji su obavestili nadležno javno tužilaštvo, koje je u prvi mah odbilo da naloži sprovođenje. Nakon dodatnih pritiska i aktivnosti dežurnih tužilaca i novinarskih kontakt tačaka, javni tužilac je naložio sprovođenje uviđaja.
Napadi i ometanje novinara za vreme lokalnih izbora 30. novembra u Negotinu, Mionici i Sečnju
Fotoreportera Gavrila Andrića je tokom dokumentovanja dešavanja ispred biračkog mesta u Negotinu 30. novembra napala grupa ljudi na kvadovima. Jedan kvad je prešao preko njegovog stopala, a suvozač na tom vozilu mu je u tom trenutku oteo telefon iz ruke dok je snimao događaj. Iako je Andrić locirao svoj telefon i zahtevao od policije da pođu sa njim kako bi ga pronašli, policajci, kako se navodi, to nisu učinili. Na kraju je, u društvu nekolicine ljudi, sam došao do lokacije na parkingu gde je telefon pronađen, pri čemu su se na licu mesta već nalazila i dva inspektora.
U istom mestu, dopisnica Katarina Golubović, koja je pripremala uključenje u Dnevnik Nova S televizije u blizini prostorija SNS, ometana je od strane pripadnika te stranke odgurivanjem, uvredama i neprikladnim dobacivanjem, nakon čega je bila prinuđena da se pomeri sa te lokacije kako bi mogla profesionalno da obavi posao.
Takođe u Negotinu, novinari su pokušali da snime šta se dešava kod jednog automobila gde je došlo do komešanja. Tom prilikom novinar studentskog medija Blokada info napadnut je, otet mu je i uništen telefon, a zadobio je i udarac u nos. Novinarki portala Mašina, koja je svedočila napadu i snimala dešavanja, strgnuta je akreditacija, udarena je u rame i vređana od strane napadača.
Takođe, novinarka Za medije Milena Ilić i novinarka NG portala Suzana Mihajlović Jovanović napadnute su prilikom izveštavanja sa izbora. Milena Ilić je tom prilikom zadobila jak udarac u rame, odgurnuta je i vređana, dok je Mihajlović Jovanović udarena u leđa. Nakon incidenta, osobe sa kapuljačama ušle su u autobus sa beogradskim registarskim oznakama i napustile lice mesta.
Istog dana, novinara Mašine legitimisali su priadnici policije dok je snimao šta se dešava na ulici u Sečnju, iako je imao vidnu oznaku „press“ i više puta se policiji predstavio kao novinar. Umesto da interveniše prema onima koji narušavaju javni red i mir, policija ga je zadržala dok nije proverila njegove podatke. Istog dana, u Mionici policija je, iz nejasnih razloga, ometala i sprečavala novinara Mašine Marka Miletića da obavlja svoj posao.
Nastavak pretnji novinarima i novinarkama
U novembru su zabeležene i pretnje novinarima i novnarkama. Najpre je novinarka N1 Tatjana Aleksić primila, 2. novembra, pretnju putem komentara na Instagramu sa naloga „Goran Savić“: „gazi bagru… tebe posebno na haubu.“ Nakon toga, na društvenoj mreži, korisnik Zoran Cvijanović je 5. novembra, uputio pretnje novinarki iste televizije, Sanji Kosović, sledeće sadržine: „Pročitaj, crna ruka te je obeležila, čuvaj se, prijatelj“.
Novinarska ekipa Radija Slobodna Evropa je 2. novembra izveštavala ispred ulaza u improvizovani kamp kod Predsedništva, ali im je obezbeđenje naložilo da prekinu snimanje i da se ne zadržavaju na tom mestu. Jedan od okupljenih je na pitanje novinarke rekao da se radi o području koje vodi do „Predsedništva, gde se ulazi i izlazi“. Na pitanje da li su oni pripadnici policije, obezbeđenje nije dalo odgovor, a novinarki su upućene ozbiljne uvrede, pa čak i pretnje.
Udruženje Emblema, izdavač portala Far, primilo je 15. novembra 2025. godine mejl u kojem se osoba koja se predstavila kao Rastko Zlatić direktno obraća uredniku Slaviši Milanovu. Poruka sadrži ozbiljne i neosnovane optužbe i tvrdnje da poseduje „dokaze“ o navodnom pokušaju ubistva i najavljuje podnošenje tužbe. Istovremeno iznosi tvrdnje o navodnoj umešanosti FBI-ja i hapšenju trećih lica, uz pretnje zatvorom, materijalnom odštetom i oduzimanjem imovine. Poruka sadrži pritiske da se Milanov „javi radi dogovora“, kao i zastrašivanje navodnim hapšenjem od strane policije u Srbiji i Bugarskoj. S obzirom na sadržaj, ton i način obraćanja, redakcija poruku smatra pretnjom usmerenom prema Slaviši Milanovu. Način obraćanja, neosnovane optužbe i pritisak upućen novinaru shvaćeni su kao direktno ugrožavanje njegove bezbednosti.
Portalu Epicentar press, 20. novembra stigla je preteća poruka u inbox njihove zvanične Fejsbuk stranice. U poruci se, između ostalog, navodi: “…Treba vas gaziti gde god se pojavite ako ne počnete da izveštavate kao neopredeljeni i nepristrasni, a ne kao sluge vlasti i opozicije…”
Novinar TV N1 Mladen Savatović dobio je 24. novembra dve pretnje na društvenoj mreži X. Najpre je nepoznata osoba uputila pretnje: ,,Kakvih ćeš ti batina negde pojesti poezija zbog tvog pederluka i svega što si do sada uradio i radiš još uvek, nije svestan. Neko će te lepo našminkati. ja da sam to radio što ti išao bih sa telohraniteljima. Pazi se druže preterao si”. Mreža X je tu pretnju uklonila u okviru regulacije nacionalnog sadržaja na mreži, nakon čega je sam autor pretnje objavio novi preteći post: ,,Zabolela istina Savatovića. Puppi bićeš na povocu kad tad”, uz sliku uklonjenog komentara sa prvom pretnjom.
Kampanje u medijima
Informer nastavlja da objavljuje opskurne video-materijale kojima targetira novinare/ke. Najnovija meta je novinarka iz Novog Pazara Nusreta Brunčević, koja se u prikazanom videu netačno predstavlja kao “promoterka teze da su Srbi počinili genocid u Srebrenici”, iako je jasno da se njena izjava odnosi na vladajući režim koji promoviše osuđene ratne zločince. Informer na ovaj način opasno targetira novinarku dovodeći je u opasnost i rizik od potencijalno veoma opasnih situacija poput pretnji, fizičkih napada, govora mrznje i sličnog, koje mogu da budu prouzrokovane ovakvim targetiranjem.
Hakreski napadi na novinare i medije
U novembru smo svedočili koordinisanim napadima na novinare i medije na društvenim mrežama. Instagram nalog fotoreporterke Irene Radosavljević bio je meta koordinisanog „spamovanja“ od strane lažnih naloga. Naime, u roku od dva sata zapratilo ju je nekoliko hiljada „pratilaca“. U tom periodu više naloga na toj mreži je bilo meta napada (Studenti u blokadi, Kreni-promeni…). Takođe, 26. novembra, ugašen je i Instagram nalog N1 Srbija usled koordinisanog hakerskog napada. Redakcija N1 je odmah stupila u kontakt sa Meta podrškom, nakon čega je nalog vraćen, ali sam napad govori o razmerama pritisaka na medije koji kritički izveštavaju.
Napadi na novinare od strane visokih funcionera
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina u nastupima na televizijama Informer i Pink optužio je novinare N1 i Nove S da su “krivi za mnogo toga”, dok je Radio Slobodnu Evropu nazvao “opasnom zbog antisrpskog programa”. Izjavio je da N1 i Nova “ne treba da postoje u etru na teritoriji države”, najavivši izmene propisa koje bi onemogućile njihovo emitovanje u Srbiji.
Ponovo neregularnosti u postupku izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Postupak izbora Saveta REM-a još uvek nema epilog, iako više od godinu dana ne postoji Savet regulatora. Nakon javnog razgovora sa 18 kandidata, Odbor za kulturu i informisanje je 4. novembra uputio izveštaj i listu kandidata u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Ipak, 12. novembra poslanici su izabrali osam od devet članova Saveta REM-a. Deveti član, koga predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina, ponovo nije izabran, a upravo je u ovoj grupi predlagača u prethodnom periodu bilo problema i kršenja zakona. Vladajuća većina uzdržala se od glasanja za oba kandidata, Muhedina Fijuljanina i Ljumturije Ameti, pa nijedan nije dobio potrebnu većinu.
Nakon toga, četiri izabrana člana Saveta REM-a (Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković) obratila su se javnosti i najavila ostavke, saopštivši da ih neće podneti jedino ukoliko se ponovi glasanje o devetoj grupi kandidata. Naveli su da je ovakav potez vladajuće većine doveo do obesmišljavanja procesa i selektivnog popunjavanja institucija prema potrebama vlasti. Istakli su da u takvim okolnostima ne žele da učestvuju u procesu „u kojem se politika stavlja iznad zakona“, te da odluka većine pokazuje shvatanje institucija kao sredstva za ostvarivanje ličnih, a ne javnih interesa.
U ponovljenom hitnom postupku, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na sednici 5. decembra, nije usvojio listu kandidata za devetog člana Saveta REM-a iz redova nacionalnih manjina, jer je od predlagača zatraženo da za jednog od predloženih kandidata – Sretena Jovanovića, u datom roku dostavi dodatnu dokumentaciju. Drugi predloženi kandidat u ovom ponovljenom postupku je Ištvan Bodžoni, koji je i u prethodnom postupku bio kandidat. Takođe, od strane predsednice Odbora je najavljeno da će se po primljenom prigovoru upućenom od strane Građanskih inicijativa raspravljati na narednoj sednici odbora.
Konkurs za izbor novog generalnog direktora Radio televizije Srbije
U novembru je završen konkurs za izbor novog generalnog direktora Radio televizije Srbije. Pristiglo je sedam prijava, a zaključeno je da tri kandidata imaju potpune prijave. Među prihvaćeni kandidatima su Branislav Klanšček, Stanislav Veljković i Dejan Stanković. Prihvatanje kandidature Branislava Klanščeka smatra se problematičnim, imajući u vidu da izmenjen Zakon o javnim medijskim servisima jasno upućuje na primenu propisa o sprečavanju sukoba interesa iz Zakona o sprečavanju korupcije, koji važe za članove upravnih odbora, a koji se primenjuju i na izbor generalnog direktora (član 25, stav 3). Kada aktuelni predsednik Upravnog odbora RTS-a podnosi kandidaturu za funkciju generalnog direktora – koju upravo Upravni odbor imenuje – otvara se ozbiljna sumnja u potencijalni sukob interesa, jer se radi o situaciji u kojoj kandidat može imati ličnu korist ili uticaj na proces odlučivanja, makar i posredno kroz funkciju koju obavlja.
Izmene Zakona o javnim medijskim servisima stupile su na snagu 25. juna 2025. godine, a RTS i RTV imaju rok od šest meseci da usklade svoja akta sa zakonom. To ne sprečava sprovođenje konkursa, ali obavezuje RTS da ga vodi isključivo u skladu sa novim zakonom, bez oslanjanja na statutarne odredbe koje su s njim u koliziji – uključujući one koje zanemaruju ili relativizuju sukob interesa. Zakon predviđa da se ključni postupci, uključujući imenovanje generalnog direktora, uređuju Statutom, na koji mora imati saglasnost Saveta REM-a – čiji je mandat istekao još 4. novembra 2024. Konkurs za direktora RTS-a formalno je uključio minimalne uslove iz člana 25, ali ostaje pitanje da li su kriterijumi izbora usklađeni sa novim standardima nezavisnosti i odgovornosti i da li će odluka o izboru biti transparentno obrazložena, kako zahtevaju član 19 stav 1 tačka 7 i član 24 zakona.
Zakonodavni okvir
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija započelo je proces izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i izrade nove Medijske strategije, ali grupa kredibilnih novinarskih i medijskih udruženja i sindikata zahtevaju hitnu obustavu ovog postupka dok se ne obezbede transparentni, inkluzivni i stručni uslovi za rad. Od osam pozvanih organizacija samo dve se smatraju kredibilnim, pri čemu je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) već odbilo učešće. Organizacije upozoravaju da trenutni politički i institucionalni kontekst ne garantuje da će predložene promene unaprediti slobodu medija, bezbednost novinara ili približavanje evropskim standardima.
Kao ključne probleme navode dominaciju GONGO organizacija u radnim grupama, izostavljanje najznačajnijih profesionalnih udruženja, ponavljanje ranijih neuspelih praksi, povećan broj napada i pritisaka na novinare, izostanak evaluacije važeće Medijske strategije i političku instrumentalizaciju procesa. Takođe, Ministarstvo se poziva na Reformski program i Evropski akt o slobodi medija (EMFA), a obaveze iz nje odnose se na konsultacije sa Evropskom komisijom i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, a ne na ovako pokrenute ad hoc procese. Organizacije traže hitnu obustavu započetih izmena i otvaranje stvarnog, profesionalnog javnog dijaloga o budućnosti medijskog sistema.
