Konferencija za novinare je počela odavanjem pošte preminulom novinaru nedeljnika “Vreme”, Stojanu Ceroviću, za koga je član Izvršnog odbora NUNS-a, Đorđe Vlajić, između ostalog, rekao da se u svojim tekstovima bavio onim što se najteže može menjati u društvu – svešću naroda.
Nebojša Bugarinović je najavio da NUNS neće delegirati svog člana u Savet za radiodifuziju, već će, zajedno sa Asocijacijom nezavisnih elekronskih medija, obrazovati komisiju koja će pratiti rad Saveta i redovno davati izveštaje i preporuke.
Predsednik NUNS je podsetio i na zalaganje udruženja za promenu Krivičnog zakona kojim je zaprećena zatvorska kazna za novinare zbog objavljivanja uvrede i klevete:
“Insistiraćemo na tome da ne može postojati krivična odgovornost novinara u slučajevima kada radi sa “dužnom novinarskom pažnjom“, kako je to formulisano u zakonu. Naročito smo zainteresovani da se taj amandman prihvati zato što su naša istraživanja u protekle četiri i po godine pokazala da glavna meta tužbi za uvredu i klevetu nisu oni koji za koje svi znamo da često objavljuju netačne informacije, nego novinari i urednici ozbiljnih medija, oni koji mnogo više vode računa o poštovanju profesionalnih i etičkih pravila.“
Bugarinović smatra da će unošenje ovbe odredbe u tekst Krivičnog zakona preduprediti 70-80 odsto potencijalnih tužbi, koje će biti odbijane kad novinari dokažu da su temi pristupali sa “dužnom novinarskom pažnjom“.
“Tužbama su najviše izloženi oni koji su u borbi za demokratske promene u Srbiji bili u prvim redovima. Posebno su na udaru lokalni mediji, kojima stižu tužbe sa enormnim odštetnim zahtevima. Poslednji je slučaj OK radija iz Vranja, koji je objavio kompletnu informaciju, sa izjavama svih zainteresovanih strana, ali ih je lokalni SPS tužio i traži odštetu od 2,4 miliona dinara», podsetio je Bugarinović.
Današnja situacija u medijima podseća na vreme vladavine Slobodana Miloševića kada se to zvalo „diferencijacija medija“, ocenio je Đorđe Vlajić:
„Pred nama je vreme u kome će mediji ponovo biti na žestokom udaru vlasti. U uređenim društvima postoje prepreke koje onemogućavaju vlast da uspostavi apsolutnu kontrolu nad medijima, a ja ne vidim da takvi mehanizmi ovde postoje”.
On je izrazio nadu da će država ispuniti obećanje i reagovati povodom najnovijih antisemitskih plakata i grafita u Srbiji.
„Ono što mene naročito uznemirava je to što se misli i ideje sličnog sadržaja mogu čuti i u parlamentu”, istakao je Vlajić.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ocenio je da je stanje u pokrajinskim medijima „katastrofalno pre svega zahvaljujući pravosuđu koje je i u Vojvodini kriminalno kao i bilo gde drugde“. On je posebno naglasio probleme koje mediji u Zrenjaninu, Kikindi i Novom Sadu imaju sa lokalnim radikalskim vlastima.
U Zrenjaninu je krajem prošle godine SRS vršila pritisak na list „Zrenjanin”, koji je objavio niz tekstova o Haškom tribunalu. U Kikindi su radikali preuzeli „Kikindske” i preimenovali ih u „Kikindske novine”. Glavni i odgovorni urednik „Kikindskih” Željko Bodrožić nedavno je kažnjen drastičnom novčanom kaznom.
„U Novom Sadu su radikali pretili zaposlenima na TV Apolo, zbog čega su pojedini novinari protivzakonito dobili otkaz, a drugi su sami otišli iz ove kuče. Reč je o političkoj diferencijaciji kao početkom devedesetih godina”, rekao je Gruhonjić, koji je podsetio i na to da RTV Novi Sad do danas nije postala radiodifuzni servis, a „novo rukovodstvo na toj televiziji kao da je postavljeno da tu, inače uništenu kuću, dodatno uništi”.
Milan Milinković, glavni urednik „Podrinjskog telegrafa”, podsetio je kako sudije zbog novinara postaju „lingvistički stručnjaci“: on je, samo zbog sintagme “u sprezi”, u tekstu u kome se pominje jedan lokalni tajkun kažnjen na godinu dana uslovno. Milinković je opisao kako su njegovu novinu lokalni moćnici na sve načine pokušavali da uguše, između ostalog i tako što je predsednik opštine lično zahtevao od direktora nekih firmi da se u njoj ne oglašavaju.
„Jako je opasna ta skoro neograničena moć lokalnih moćnika, kao što su predsednici sudova, opština i partija koje su na vlasti, koji se ponašaju kabadahijski“, rekao je Milinković, za koga je priča o demokratiji i nezavisnim medijima na lokalnom nivou čista kozmetika.
On je predložio da u slučaju da neki od novinara ili urednika budu kažnjeni zbog objavljivanja informacije koja je u skladu s novinarskim kodeksom, svi mediji na isti način obrade tu istu temu „pa neka uhapse i osude 500 novinara“.
NUNS, kako je istaknuto na konferenciji za novinare, još uvek čeka na odgovor policije o ubistvu novinara Milana Pantića i o dokumentima, koje je to udruženje predalo istražnim organima pre tri meseca.