NUNS predstavio rezultate studije „Sloboda medija i bezbednost novinara iz ugla postojećih zakonskih rešenja“ u Nišu

Foto: NUNS

Nezavisno udruženje novinara Srbije je u subotu u Nišu predstavilo glavne rezultate studije „Sloboda medija i bezbednost novinara iz ugla postojećih zakonskih rešenja“.

Predsednik udruženja Željko Bodrožić istakao je da je osnovni zaključak same analize da zakoni nisu loši i da najveći problem predstavlja primena tih zakona u praksi. On je dodao da se zaključuje da postoje određeni nedostaci ili nedorečenosti zakonske regulative koji ne bi bili od uticaja da postoji volja da se ti zakoni primenjuju i poštuju.

 

„Zakonska regulativa koja se odnosi na bezbednost novinara i na krivičnopravnu zaštitu novinara ovakva kakva je dovoljan je osnov kako bi se pružila adekvatna zaštita novinarima i kako bi se osigurala njihova bezbednost. Dati su određeni predlozi kako bi se pojedini delovi unapredili i dodatno osigurala bezbednost novinara u njihovom radu. Pre svega to su predlozi za rešavanje problema slučajeva kojima su novinari najčešće i izloženi, a tiču se uznemiravanja i napada na duševni integritet, a koji ne potpadaju pod postojeća krivična dela. Kao i izmene postojećih kako bi se proširila na pojedine situacije koje sada ne potpadaju pod neke krivična dela“, rekao je on.

 

Takođe se osvrnuo i na projektno sufinansiranje.

 

„Projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa u oblasti javnog informisanja ima problema od samog početka celog procesa do njegovog kraja. Postoje mišljenja da su oni posledica zakonske nedorečenosti, dok je preovlađujuće mišljenje da je problem u primeni samih zakona. Analiza je pokazala da problem predstavlja to što se ne vrši analiza potreba medijskih sadržaja u lokalnim sredinama, kao i nedovoljna transparentnost pojedinih delova procesa pre svega u delu praćenja i kontrole odobrenih projekata. Zatim, kao jedan od najvećih problema izdvojili su se rad i sastav stručnih komisija za odabir projekata, zloupotrebe prilikom izbora članova komisija i nedovoljno precizni kriterijumi za izbor. Takođe, tu je i nepoštovanje kriterijuma za ocenu projekata, pogotovo u delu koji se tiče raspodele sredstava onim medijima koji sistematski krše Etički kodeks“, istakao je Bodrožić.

 

On je dodao da „Regulatorno telo za elektronske medije ne obavlja svoju nadležnost adekvatno i ne koristi u dovoljnoj meri ovlašćenja i mere koje mu stoje na raspolaganju, a najveći problem predstavlja organ koji obavlja najvažnije poslove, a to je Savet“.

 

„Ovde preovlađuje mišljenje da su zakonska rešenja i ovlašćenja kojima REM raspolaže dovoljna da on ostvari svoju funkciju, međutim nedovoljna nezavisnost i pritisci dovode do toga da se zloupotrebljavaju pojedine zakonske odredbe. Na nezavisnost utiče više faktora, pre svega to što pojedine bitne poslove obavlja kao ‘poverene poslove’ koje nadležno ministarstvo može oduzeti u bilo kom trenutku. Takođe, problem je što četiri člana Saveta predlažu politička tela, a bira ih Narodna skupština. Kriterijumi za izbor članova Saveta nisu dovoljno precizni i jasni, a da bi Regulator mogao nezavisno da funkcioniše neophodno je da postoji njegova finansijska nezavisnost. Sve to dovodi do toga da Regulator ne ostvaruje jednu od svojih osnovnih funkcija a to je kontrola pružalaca medijskih usluga“, rekao je Bodržić.

 

Takođe je spomenuo da „javni medijski servisi ne ostvaruju svoju osnovnu ulogu a to je izveštavanje o događajima i temama od javnog interesa u službi građana“.

 

„Najveća dva problema su upravo nepostojanje uređivačke ali i finansijske nezavisnosti. Postojeći način finansiranja javnih servisa ne može da obezbedi nezavisno funkcionisanje, kao ni trenutni mehanizam naplate taksi“, rekao je Bodrožić.

 

On je rekao da postoje i mali pomaci.

 

„Pozitivni pomaci su ostvareni u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara: bolja komunikacija, sistem prijavljivanja i razmene informacija, vođenje evidencija i hitnog postupanja u slučajevima napada na novinare. Pokrenuta je i inicijativa Zaštitnika građana u vezi sa kategorizacijom napada i pritisaka na novinare“, zaključio je Bodrožić.

 

Projekat  Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta “ Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.

Tagovi

Povezani tekstovi