Ćuruvija, Luković i Janković osuđeni su 8. marta 1999.
godine po tužbi Milovana Bojića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Republike
Srbije i direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Trojica
urednika i novinara optužena su i osuđena zbog novinskog teksta objavljenog 5.
decembra 1998. u dnevnom listu Dnevni telegraf u kome se Bojić indirektno
dovodi u vezu sa ubistvom Aleksandra Popovića, lekara u toj zdravstvenoj
ustanovi. Presuda je postala pravosnažna u jeku NATO bombardovanja.
Slavko Ćuruvija, vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa ubijen
je 11. aprila 1999. godine. Njegov kolega novinar Zoran Luković uhapšen je 15. avgustva
2000. i upućen na izdržavanje kazne u
Padinsku Skelu. Iz zatvora je pušten 21. oktobra, po osnovu pomilovanja
rešenjem tadašnjeg predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića. Novinar
Srđan Janković iselio se u Crnu Goru, gde i danas živi i radi.
U zahtevu upuženom Višem sudu, NUNS je ponovio svoj stav da
nije bilo elemenata za krivično gonjenje trojice novinara i da je “presuda
posledica sudske poslušnosti i podređenosti autokratskom režimu”. Upravo zato
NUNS smatra da “abolicija kao čin milosrđa jednog od najviših službenika režima
Slobodana Miloševića ne sme ostati jedini osnov Lukovićevog oslobađanja, jer
ona u suštini ne poništava optužbu i presudu, tim pre što milosrđe nije
obuhvatilo Ćuruviju i Jankovića”.
NUNS traži i očekuje od Višeg suda “da odgovarajućim aktom o
rehabilitaciji konačno ispravi veliku nepravdu nanetu novinarima Slavku
Ćuruviji, Zoranu Lukoviću i Srđanu Jankoviću”.
Podsećamo da je Izvršni odbor NUNS-a 24. aprila 2009. uputio
javni poziv
državnim i pravosudnim organima da
pokrenu postupak rehabilitacije novinara Ćuruvije, Lukovića i Jankovića
ukazujući da je “pravosuđe Srbije imalo punu deceniju da ispravi nepravdu koju
su njihovi prethodnici naneli trojici novinara”.
Sekretarijat NUNS-a
U Beogradu 02. avgusta 2011.