Umesto da odgovori na zahteve studenata i građana, vlast je odlučila da im se suprotstavi. Ali ne samo fizičkim, već i propagandnim nasiljem. Godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležili su brojni spinovi i manipulacije kojima su državni vrh i mejnstrim mediji pokušali da nadglasaju pozive na odgovornost, umanje značaj i razmere protesta, prikriju i negiraju stvarne razloge građanskog otpora. Slušali smo o obojenoj revoluciji, vojvođanskom separatizmu, teroru manjine, pobuni bogatih, „ustaškim udarima” na Srbiju. I to je samo deo onoga što smo zabeležili od 1. novembra 2024. godine. A beležimo i dalje.
Od odbrane rekonstrukcije do „ustaških udara“
Udarni spin, „pušten” u prvim satima posle nesreće odnosio se na odbranu rekonstrukcije stanice, kroz nekoliko specifičnijih narativa – da nadstrešnica nije rekonstruisana, da je problem gradnja nadstrešnice iz šezdesetih, kao i da je kriv Zavod za zaštitu spomenika koji nije izdao nalog za rekonstrukciju stare nadstrešnice.
Usledila je relativizacija s narativom da ovo nije jedinstven slučaj i da se slični incidenti dešavaju svuda u svetu. Pažnju sa kritika i poziva na odgovornost skretali su i s pričom da „opozicija lešinari nad tragedijom” i naslovima o „specijalnom ratu ustaških i islamističkih medija protiv Srbije”.
Obojena revolucija
Narativ o „pokušaju obojene revolucije” bio je najglasniji, a kao učesnici su označeni svi politički protivnici i neistomišljenici vlasti – opozicija, mediji, nevladine organizacije, studenti i oni koji ih podržavaju. Po ruskom receptu, vlast je ovim narativom pokušala da proteste veže za strani faktor, odnosno „zli Zapad”, pa da pozive na odgovornost predstavi kao „pokušaje rušenja” vlasti, to jest države sa kojom se Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić poistovećuju. Kao prateći element narativa o „obojenoj revoluciji”, predstavnici vlasti koristili su i odluku Donalda Trampa da zamrzne rad USAID-a, pa slavodobitno isticali da s tom odlukom stiže i „propast” za nevladine organizacije – koje su optuživali za pripremu i učešće u revoluciji.
„Sjajne vesti za mlade”
Pre nego što je poručio studentima da su im zahtevi „ispunjeni”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je 11. decembra 2024. godine program za kupovinu stanova za mlade. Dok su se blokade širile Srbijom, predsednik je pričao i o subveniconisanju stambenih kredita, a mediji su prenosili „sjajne vesti za mlade” i naslove u kojima „prvi stan više nije samo san”.
Studenti su rekli „ne”, protumačili to kao poruku „uzmite lizalicu i sve će biti ok” i ocenili da je ponuda za stambene kredite zapravo „namenjena roditeljima koji bi potencijalno vršili pritisak” na njih i rekli im: „Vidi, ovo je odlično, super, ostani u zemlji”.
„Zahtevi su ispunjeni”
U više navrata, predstavnici vlasti su izjavljivali da su svi „zahtevi studenata ispunjeni”, sugerišući pritom da ne postoje razlozi za dalje proteste i blokade. Sredinom decembra 2024. godine, tadašnji premijer Miloš Vučević izjavio je: „Mi smo izvršili i ispunili ono što je bilo postavljeno kao zahtev od strane onih koji su organizovali proteste. To više nije tema za nas. Sve dalje je politizacija”.
Dok su izjavljivali da su „zahtevi ispunjeni”, Istinomer je nekima od njih davao i ocenu neistina. U maju ove godine od studenata smo čuli da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da zbog toga traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
„Politički” zahtevi i protesti
Državni vrh i najuticajniji mediji ubeđivali su građane da studentski protesti nisu studentski, već da je reč o „političkim protestima”.
Negirajući da političko delovanje znači delovanje građana u javnom interesu, pozivanje institucija na odgovornost, insistiranje na podeli vlasti i poštovanju zakona, predstavnici vlasti su pokušali da „političkim protestima” daju negativan prizvuk. I time udalje javnost od političkih aktivnosti, protesta, građanske neposlušnosti onda kada je ona nezadovoljna postupcima nosilaca funkcija. U najkraćem – pokušali su da zadrže monopol nad političkim.
Studenti su zauzeli stav da protesti i zahtevi jesu politički, ali nisu stranački. Takvi su ostali i godinu dana kasnije, kada se traži raspisivanje parlamentarnih izbora i najavljuje studentska lista.
Iza protesta stoji opozicija
Među prvim etiketama koje su zalepljene studentima u blokadama bila je etiketa „Đilasovaca”. Tabloidi i predstavnici vlasti vezivali su ih za godinama satanizovane lidere opozicionih stranaka, kako bi ih „o istom trošku” diskreditovali, kriminalizovali i predstavljali kao neprijatelje države. Kada taj spin „nije delovao”, a studenti su se ogradili od političkih stranaka, insistirajući na svojim zahtevima, plasirana je njegova nova verzija.
Od funkcionera vlasti, na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, na portalima i u dnevnoj štampi čuli smo i videli da opozicija zapravo „preuzima”, „otima” proteste od studenata i „koristi njihovu energiju”.
I Hrvati i Kurti
Studenti su stavljeni rame uz rame sa „dežurnim”, ali veštački stvorenim neprijateljima u regionu. Pre svega sa Hrvatima, kojima se i dan-danas, uz manipulacije uspomenama na ratne sukobe u prošlosti, pripisuju samo zle namere prema Srbiji.
Kada su studenti iz Zagreba bili u poseti kolegama u Beogradu, u tabloidima su nazvani „špijunima” koji „vršljaju po Srbiji, organizuju proteste i hoće da ruše državu”. Spin o prstima Hrvatske u aktuelnim protestima dobio je nastavak kada su Novosti objavile hrvatske pasoše dvojice studenata uz tvrdnju da je reč o „još jednoj potvrdi snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije”.
Početkom januara preneli da je predsednik Vlade Miloš Vučević poručio da kada kosovski premijer Aljbin Kurti podrži nekoga u Srbiji, „svaki čestiti i častan čovek treba da bude na drugoj strani”. Mesec dana ranije, u medijima je postavljeno pitanje – „da li Aljbin Kurti za svoje hibridne napade na Srbiju koristi i srpske univerzitete”.
Teror manjine
„Gotovo pet meseci traje teror manjine nad većinom”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić poslednjeg dana marta. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao gošća dnevnika TV Pink rekla je odlučno – „Dosta je bilo nasilja manjine nad većinom”. Manipulacije o „teroru manjine” zapisane su u naslovima tabloida u kojima „šaka jada” blokira i protestuje. Spin kojim je trebalo mirnu masu predstaviti kao malu i agresivnu grupu ljudi nije „delovao”, ali je opstao uprkos istraživanjima koja su pokazala da većina građana podržava studentske proteste i prizorima sa ulica širom Srbije.
Niko ne zna šta su zahtevi
Tokom prvih meseci protesta, a posle tvrdnji da su svi studentski zahtevi ispunjeni, u pokušajima da zbuni javnost vlast je prešla na spin da se ne zna šta su zahtevi studenata. Studenti su, međutim, vrlo jasno odredili svoje zahteve – precizno su definisali šta podrazumeva objava kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, procesuiranje osoba koje su fizički napadale studente i profesore, zaustavljanje progona studenata, povećanje budžeta za obrazovanje.
Referendum koji nije bio tema
Studenti su predsedniku Vučiću poručili da „nije nadležan” za ispunjavanje zahteva koji su postavili kada su započeli blokade. Ipak, vlast i mejnstrim mediji trudili su se da svetla reflektora usmere upravo ka Aleksandru Vučiću.
Na istraživanje Crte koje je pokazalo da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i studentske blokade, početkom godine vlast je ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, „analitičari” ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju.
Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza”. Posle svega nekoliko dana priča o savetodavnom referendumu je utihnula.
Pokret za narod i državu se vratio „na scenu” pa ponovo nestao
Iz fundusa starih spinova izvađen je i „široki narodni” pokret. Predsednik Vučić je formiranje tog, Narodnog pokreta za državu najavljivao još 2023. godine. Predstavljen kao „nova snaga” Pokret je nametnut kao tema i tokom prvih meseci krizie, a pokušaj izgradnje u suštini novog imidža javio se dok su građani kroz različite akcije funkcionerima SNS-a poručivali – „ruke su vam krvave”. Pod plaštom promocije Pokreta, ali s insistiranjem na tome da vlast ima podršku većinske i „pristojne Srbije”, organizovani su i skupovi vlasti u nekoliko gradova.
Pokret je „istrošen” i pre nego što je pustio korenje, jer već nekoliko meseci nije tema o kojoj na sva zvona govore ni njegov inicijator, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ni drugi predstavnici vlasti.
„Pobuna bogatih i bahatih”
U još jednom u nizu pokušaja da potisnu činjenicu da se na ulicama traži odgovornost za 16 stradalih u Novom Sadu, predstavnici vlasti tvrdili su i da su na ulicama širom Srbije „bogati” i „bahati” koji se „iživljavaju” i „maltretiraju sirotinju i normalne ljude”. Reč je pre svega o neproverivim tvrdnjama, jer su na ulice izašle stotine hiljada ljudi, protesti su održani u stotinama mesta širom Srbije i nemoguće je znati ko je kog socijalnog statusa. Osim toga, studenti i građani nisu postavljali pitanje životnog standarda, već odgovornosti za pad nadstrešnice i postupanje institucija u skladu sa zakonom.
Izmišljeni separatizam: Od Vojvodine do Sandžaka, isti scenario
Paralelno sa narativom da ne protestuju studenti već „stranački aktivisti“, predstavnici vlasti plasirali su i tezu da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Na dan protesta u Novom Pazaru portale su preplavili naslovi o „blokaderima” koji bi da „ispumpaju Sandžak iz Srbije” i „ekstremističkim transparentima” koji „pozivaju na autonomiju Sandžaka”. U ovom spinu o studentima „separatistima” provlačili su se pokušaji raspirivanja mržnje na nacionalnoj i verskoj osnovi, odnosno pokušaji da se podeli masa okupljena oko zajedničkih ciljeva i zahteva.
Naci blokaderi i zloupotreba istorije
Nazivali su ih stranim plaćenicima, separatistima, ekstremistima, antisrbima, teroristima. Najzad – i nacistima i fašistima. Poređenja sa totalitarnim ideologijama zbog kojih su milioni ljudi ubijani i proterani, korišćena su kako bi se studenti prikazali kao pretnja. Ovakva retorika vlasti i prorežimskih medija, upozorili su sagovornici Istinomera, ne samo da predstavlja opasnu zloupotrebu istorije u propagandne svrhe, već i otvara prostor za represiju i legitimizaciju nasilja nad neistomišljenicima.
Egzodus studenata u inostranstvo
Kao i uvek sinhronizovani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najuticajniji mediji pokušavali su da okrenu javnost protiv studenata u blokadi, profesora i dekana i konkretno – rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sredstvo im je ovog puta bila tvrdnja da su blokade, naročito Beogradskog univerziteta, „izazvale najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo”. Sa više adresa stiglo je i pitanje – „Stidiš li se, rektore?”. Da je reč o još jednom spinu kojim se pojačava kampanja protiv rektora Đokića i studentskog otpora bilo je jasno sa zvaničnim podatkom o broju studenata koji su se u prethodnih sedam meseci ispisali sa fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Genocid revolucija” i nezavisno Kosovo
„Blokaderi hoće da nas proglase za genocidan narod” i „traže izbore da bi napravili vladu koja će priznati da su Srbi počinili genocid”. Između tih navoda bili su i oni da studenti u blokadi „Srebrenicom hoće da pokore Srbe” i „žigošu ih kao genocidne”. Optužbe da je „politika blokadera” zapravo politika po kojoj je Srbija „genocidna država” i Kosovo nezavisno stizale su i od najviših državnih funkcionera. Ponovo, nacionalistička retorika korišćena je za raspirivanje mržnje, izazivanje sukoba i podela, naročito u trenutku kada je do izražaja došao jedan zahtev – za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
Četiri „S“ propagande: Sektaši, satanisti, strah i studenti
Uoči godišnjice pada nadstrešnice, kroz izjave zvaničnika i medijske natpise, do izražaja je došla i manipulacija kojom je odavanje počasti stradalima u Novom Sadu predstavljeno kao „paganski” i „satanistički” obred. Dok su se nizale izjave o „obojenim revolucijama“ i „izmišljenim“ običajima koji ne postoje u pravoslavlju, upozorenja na „okultne obrede“ kojima se mladi odvlače od crkve, sagovornici Istinomera ocenili su da je reč o pokušaju zastrašivanja građana i najprizemnijoj manipulaciji emocijama.
Pad nadstrešnice je „diverzija”
Još prvih dana nakon pada nadstrešnice, navode o „diverziji” i „terorističkom aktu” lansirali su na televiziji s nacionalnom pokrivenošću, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i poznati teoretičar zavera Saša Borojević. U narednih nekoliko meseci s insinuacijama, pa i direktnim izjavama pridružila su im se i visokopozicionirana imena SNS, a kao potpora teoriji u medijima su korišćene i izjave oca žene stradale pri urušavanju nadstrešnice. Ovaj narativ se intenzivirao s približavanjem godišnjice, mejnstrim mediji ostavili su još više prostora za nagađanja i ovu teoriju zavere, kojom bi se razlozi za krizu pripisali delovanju nekih neprijatelja Srbije. Uprkos činjenici da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu još sredinom jula saopštilo da je analiza sprovedena nakon obrušavanja, pokazala da „rušenje nadstrešnice Železničke stanice nije posledica terorizma”.
***
Ove spinove i manipulacije pratile su više i manje upakovane pretnje, zastrašivanja, targetiranja i hajke na pojedince i grupe koji su javno podržali studente i njihove zahteve. Propagandno nasilje intenziviralo se paralelno sa fizičkim nasiljem na ulicama. Pomilovanjima i relativizacijom ono je i normalizovano. Izmišljeni neprijatelji najčešće su, u izjavama i naslovima, smešteni u isti koš. I svi, u paralelnoj stvarnosti koju gradi vlast, po nalogu spoljnih centara moći, ujedinjeni su u pokušaju „obojene revolucije”, destabilizaciji i rušenju Srbije sa kojom se izjednačavaju i Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. I svim ovim obmanama propagandna mašinerija reagovala je na nezadovoljstvo građana i poruku „ruke su vam krvave”.
Izvor: Istinomer
