[box align=’box-center’ id=’1547′]
Podsetimo, iako je iz Radne grupe Ministarstva pravde, koja ima zadatak da Krivični zakonik Srbije uskladi sa međunarodnim standardima prvobitno bilo saopšteno da kleveta ostaje krivično delo, posle javne rasprave odlučeno je da se ona dekriminalizuje izmenjenim zakonskim tekstom.
Sa druge strane, za razliku od klevete, uvreda ostaje krivično delo.
Zoran Stojanović, predsednik Radne grupe Ministarstva pravde, kaže za Danas da je na poslednjoj javnoj raspravi samo jedan član radne grupe bio protiv dekriminalizacije klevete.
– Nakon dekriminalizacije klevete svi postupci koji se vode zbog krivičnog dela klevete biće obustavljeni i primenjivaće se novi zakon. To ne važi jedino za one postupke koji su pravosnažno okončani, ukazuje Stojanović.
Prema njegovim rečima, kleveta je kao krivično delo na snazi u mnogim zemljama Evropske unije, a od zemalja regiona kleveta je dekriminalizovana samo u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji.
Predstavnici novinarskih udruženja pozdravljaju ovu odluku Ministarstva pravde i ističu da su oni već nebrojeno puta do sada od nadležnih zahtevali ukidanje krivičnog dela klevete.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozdravilo je ovaj potez radne grupe. Međutim, Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, ističe da su novinari i urednici prema dosadašnjim iskustvima imali više uspeha u krivičnim nego u
parničnim postupcima, gde su mediji u velikom broju slučajeva obavezani da plate enormne nadoknade zbog povrede časti u ugleda.
Prema njegovim rečima, u 2011. godini pred Višim sudom u Beogradu pokrenuta su 242 postupka zbog objavljivanja informacija u medijima, od čega se 93 odsto odnosilo na naknadu štete, a u samo sedam odsto slučajeva je zahtevana objava
ispravke ili odgovora.
– U jednom od postupaka zahtevana je naknada štete od tri miliona dinara, a u jednom čak 100 miliona. S druge strane, dosuđene kazne bile su oko 200.000 dinara, a najveća izrečena iznosila je 600.000 dinara. Ovakve kazne finansijski opterećuju medije i podstiču autocenzuru. Stoga očekujemo da će Ministarstvo pravde izdati i preporuku sudijama na koji način treba određivati maksimalni iznos odštete, ukazuje Obradović.
Kao još jedan od problema, naš sagovornik navodi i to što izmenama Krivičnog zakonika neće biti dekriminalizovana i uvreda, pa se može desiti da mnoge sudije stavljaju znak jednakosti između uvrede i klevete.
Smajlović: Dobar potez vlasti
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kaže za Danas da je ovo udruženje u nekoliko navrata lobiralo za ukidanje ovog krivičnog dela, ali i za uklanjanje člana 336a, kojim je zabranjeno komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku. „To je bio veliki udarac za slobodu izražavanja i mislimo da je dobar potez što su ova dva člana zakona izbrisana. Svejedno je da li su oni to uradili na zahtev novinskih udruženja ili međunarodne zajednice, bitno je da je to urađeno i nadam se da će novinari nakon dekriminalizacije klevete i ukidanja člana 336a moći slobodnije da rade svoj posao“, napominje Smajlovićeva.
