Kada je reč o pritiscima na sudstsvo i tužilaštvo, u izveštaju u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članove parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.
„Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultira diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva“, navodi se u dokumentu.
Uz osvrt na napore u sprečavanju korupcije, u izveštaju stoji da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2013 – 2018), Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
U dokumentu se navodi da je nastavljeno sprovodjenje nacionalnog programa smanjenja zaostalih sudskih predmeta (za period 2016–2020) te da ovo pozitivno utiče na efikasnost rada sudova.
U izveštaju se takođe podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da poptuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.
Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju stoji da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradanja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.
U poglavlju koji se tiče nestalih lica piše da je nastavak dijaloga Srbije i Kosova u julu prošle godine „dao novi podsticaj“ radu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kao predsedavajućem radne grupe za nestala lica, koji je održao tri sastanka u toku 2020 godine.
To je, kako stoji, dovelo do zajedinčkog iskopavanja na lokaciji Kiževak, na jugu Srbije, uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica i Euleksa.
Kada je reč o medijima, u izveštaju se navoid da je slika stanja sa medijima u Srbiji siva.
U dokumentu se podvlači da je većina televizija sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije a da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo „ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu“.
U dokumentu se navode podaci Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prema kojima je veliki prostora u programu dat analitičarima koji su izgleda bili politički pristrasni.Lokalne organizacije civilnog društva su izračunale da je 92 odsto programa nacionalnih emisija (od jula 2020. do februara 2021.) dato članovima vladajuće koalicije, koji su u 61 odsto slučajeva prikazani neutralno i u 31 odsto pozitivno, dok je osam odsto vremena dato predstavnicima opozicije, koji su uglavnom (65 odsto slučajeva) prikazani negativno.
U izveštaju se navodi da je planirano da se do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.
U dokumentu se ocenjuje da štampani mediji najviše krše novinarski kodeks profesionalnog ponašanja, te da oni i dalje imaju javno sufinansiranje.
„Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi“, podvlači se u izveštaju EK.
Izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava prosledjen je državama članicama EU i od njega zavisi da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu, navodi RSE.To je prvi izveštaj Evropske komisije (EK) koji se zaasniva na revidiranim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 koji su usvojeni u julu 2020. godine.
Za napredak u pristupnim pregovorima, za Srbiju je od ključne važnosti da pokaže konkretne rezultate u vladavini prava i da napreduje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.