Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić se javno zahvalio Ljiljani Smajlović, Nadeždi Gaće i Dinku Gruhonjiću, predsednicima UNS, NUNS i NDNV na čestitkama i izrazima podrške koje su mu uputili povodom petogodišnjice rada.
Jubilej neće obeležavati nikakvom manifestacijom, pa se Poverenik na ovaj način zahvalio i svim drugima koji su mu uputili čestitke i želje za uspeh u radu.
Povodom pet godina rada, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Podrška i poverenje novinara i građana bili su svo ovo vreme bitna pretpostavka izgradnje institucije koja je pre pet godina kao potpuno nepoznata počela sa radom u uslovima koji su bili ispod najminimalnijeg nivoa. U tom periodu registrovano je skoro 7.500 predmeta, a preko 6.500 rešeno. Tako veliki, stalno rastući broj predmeta bez sumnje govori o porastu poverenja građana. I niz vrednih priznanja koja su dodeljena lično Povereniku takođe su zapravo priznanja za rad cele institucije. Ali, vreme je da napredak u ostvarivanju slobode pristupa informacijama počnemo da primećujemo kroz smanjivanje broja žalbi. Zato ću u narednoj godini u saradnji sa Zaštitnikom građana, Agencijom za borbu protiv korupcije i nekim resornim ministarstvima insistirati na obavezi organa vlasti da što više informacija o svom radu nude javnosti na proaktivnoj osnovi, javnim objavljivanjem na Internetu. To bi moralo dati korisne efekte u borbi protiv zloupotreba i korupcije, a i u vidu racionalnijeg i odgovornijeg rada, bolje informisane javnosti, pa razume se, i manje žalbi Povereniku.
U narednoj godini Poverenik će, u granicama mogućnosti, posebnu pažnju usmeriti na oblast zaštite podataka o ličnosti. Protekla godina je, ako se izuzmu aktivnosti koje je i u odsustvu najminimalnijih kadrovskih i drugih resursa Poverenik preduzimao, veoma slabo iskorišćena od strane drugih organa koji su bili dužni da daju svoj doprinos. Zbog vidljivog odsustva koncepcije i propuštanja od strane odgovornih poteza koji su se morali vući, Poverenik je još letos, u saradnji sa ekspertima EU, pripremio Nacrt odgovarajuće strategije i dostavio ga Vladi, na žalost još uvek bez efekata. Očekujem da Vlada što pre usvoji taj ili sličan akt, jer je to od značaja za realizaciju ciljeva itekako bitnih za ljudska prava i posebno za proces evropskih integracija Srbije. Zadovoljan sam što mogu reći, u kontekstu tih ciljeva, da će u narednoj godini Vlada Srbije prvi put omogućiti instituciji Poverenika budžetske i kadrovske pretpostavke koje mogu omogućiti ozbiljan rad na njihovoj realizaciji