Radio i TV stanice koje su dobile dozvole za emitovanje programa prošle godine su uplatile oko sto miliona dinara, a za ovu godinu, kako kažu u Republičkoj radiodifuznoj agenciji, s obzirom na to da se dele regionalne i lokalne frekvencije, planirano je da se prikupi više od petsto miliona dinara.
Kada je pre dve godine počelo uređenje radiodifuzne sfere u Srbiji nije se čak ni znalo koliko radio i TV stanica emituje program, gotovo niko nije imao dozvolu, niti je za korišćenje etra plaćana bilo kakva naknada. U međuvremenu su se stvari promenile, raspodeljene su nacionalne i beogradske, a uskoro će biti okončan i konkurs za dodelu regionalnih dozvola. Ovih dana Republička radiodifuzna agencija raspisuje i konkurs i za lokalne radio i TV stanice. Osim sređivanja haosa u etru, država ima i značajnu finansijsku korist, jer se sliva sve više novca od emitera koji plaćaju korišćenje frekvencija.
Za dobijena prava da emituje program svaka stanica plaća odgovarajuću godišnju naknadu, a iznos zavisi od vrste dozvole. Svaka od nacionalnih televizija („Foks”, B 92, „Pink”, „Avala” i „Košava – Hepi”) godišnje plaća naknadu od 60.733.808 dinara ili nepunih 750.000 evra, što zbirno iznosi tri miliona i 750.000 evra. Obaveze nacionalnih radio-stanica (B 92, Indeks, Fokus, Radio S i Roudstar) iznose petinu onih televizijskih, odnosno 12.146.761 dinara. Drugim rečima, od emitera sa nacionalnim pokrivanjem godišnje se ubere približno 4,5 miliona evra.
Za pokrajinski TV signal plaća se 22.775.178 dinara, a za radio 4.555.035 dinara. U beogradskom regionu TV dozvola iznosi 12.146.761 dinar, a takve naknade plaća šest stanica, dok godišnja obaveza 14 radio-emitera iznosi po 2.429.352 dinara.
Tokom ove godine raspodeliće se i 31 dozvola za radio-stanice i 29 za televizije na regionalnom nivou. U zavisnosti od područja koje pokrivaju, za ovo pravo televizije izdvojiće od 789.540 dinara do 9.110.071 dinara, dok se cena regionalne radijske dozvole kreće od 39.477 pa do 182.201 dinara. Kad se sve uzme u obzir, država bi po ovom osnovu trebalo da inkasira značajne prihode. Koliko će ove godine RRA obezbediti sredstava po osnovu godišnjih naknada koje plaćaju emiteri?
– Finansijski plan RRA za 2007. godinu predviđa finansiranje Agencije u potpunosti od naknada koje emiteri plaćaju za posedovanje dozvola. Planirano je da u 2007. godini RRA prikupi oko 507 miliona dinara. Ta cifra je okvirna, jer konkursi za regionalne i lokalne zone pokrivanja još nisu okončani i još se ne zna koliko će radio i TV stanica lokalnih i regionalnih zajednica, kao i stanica civilnog sektora dobiti dozvolu. One, prema Zakonu o radiodifuziji, sve dok su u statusu javnog servisa, odnosno u vlasništvu lokalne ili regionalne samouprave, ne plaćaju naknade za dozvolu. Te stanice su u obavezi da se privatizuju do kraja ove godine. Finansijski plan za 2007. godinu takođe predviđa suficit od oko 200 miliona dinara, koji se po okončanju finansijske godine uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje na jednake delove, za unapređenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite – objašnjava Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA.
Emiteri na nacionalnom, pokrajinskom i beogradskom nivou, na osnovu naknada za dozvole, u prošloj godini uplatili su ukupno 99.769.348,00 dinara, navodi Vasić i dodaje:
– Republička radiodifuzna agencija u 2006. godini finansirala se isključivo iz budžeta Republike Srbije. Budžetom je prošle godine predviđeno da se RRA finansira sa 100 miliona dinara, a od tih sredstava Ministarstvo kulture je prebacilo Agenciji na račun 94 miliona. Sredstva prikupljena od naknada za dozvole nisu trošena.
Javnost je po pravilu zainteresovana za to kako pojedine državne i druge javne institucije troše novac, ali i kada takav odgovor zatraže, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nije sigurno da će ga i dobiti.
Da li je RRA dostavila povereniku za informacije od javnog značaja redovni godišnji izveštaj za 2006, kao što zakon predviđa.
– Prema Zakonu o radiodifuziji, Agencija objavljuje godišnji izveštaj o radu na način utvrđen Statutom, dok Zakon o slobodnom pristupu informacijma od javnog značaja predviđa da godišnji izveštaj o radu podnose povereniku samo državni organi. RRA je nezavisno regulatorno telo. U svakom slučaju, godišnji izveštaj o radu RRA je u završnoj fazi i biće objavljen na internet prezentaciji RRA i sredstvima javnog informisanja – kaže Aleksandar Vasić.
Marija Petrić
