ENBojana Lekić se ponovo našla u centru pažnje javnosti. Samo što to ovoga puta nije zbog neke od njenih emisija već zbog nečega što nijedan novinar, urednik ili direktor medijske kuće sebi ne bi poželeo – da se brani od kolega.
Da li je BK koletaralna šteta u obračunu vlade sa Karićem?
– Gore od toga. BK televizija je, najpre, trebalo da bude kolateralna šteta obračuna sa Bogoljubom Karićem, ali je sada postala direktna meta. Koriste se apsolutno svi mehanizmi pritisaka, čitave godine, a sada naročito radimo uz maltene konstantno prisustvo najrazličitijih vrsta inspekcija, konkurencija ne preza od najprljavijih metoda apsolutno odbacujući profesionalnost i kolegijalnost, a zaposleni rade pod nenormalnim psihološkim opterećenjem.
Kako komentarišete odnos kolega prema situaciji u kojoj je BK?
– Moral je ovde najdeficitarnija roba, a uz to u gotovo svim firmama postoji ponešto zbog čega je na njih lako izvršiti pritisak. Ipak su sve televizije ovde nastale u Miloševićevo vreme, a ono je diktiralo nečisto ponašanje. Ako znamo da smo kao građani bili prinuđeni da novac menjamo na ulici i da na takav način kupujemo i benzin i cigarete, onda nema sumnje da je tek poslovanje bilo sporno. Takvi su bili i osnovi na kojima su nastali mediji, a mnogo toga nije dobro ni danas. Na takve se lako utiče. A kad na to dodamo logiku konkurencije „nek komšiji crkne krava“ jer će njima navodno biti lakše – situacija je poražavajuća.
Zašto ste izjavili da vam je sada teže nego za vreme bombardovanja?
– Zaista se osećam kao u vreme bombardovanja kad je podjednaka opasnost pretila i sa neba i sa zemlje. Kad je nas sa B92 režim proglašavao „lokatorima“ i kada si znao da će svi metodi biti upotrebljeni da te uguše. Ne mogu da verujem da to doživljavam 2006.
J. Mojsilović
