EN
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za „povredu časti i ugleda“.
Tužbu su, prema navodima Fondacije, podneli nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Njih trojica, kao i šef DB-a u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković, prvostepeno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije počinjeno 1999, da bi u februaru 2024. bili oslobođeni.
Fondacija Slavko Ćuruvija tada je iskazala neslaganje zbog konačne presude, kojom je ubistvo novinara, u suđenju koje je trajalo devet godina – ostalo nekažnjeno.
Takva reakcija Fondacije na oslobađajuću presudu sada je povod prvostepeno optuženima i osuđenima za ubistvo, a danas slobodnima, da pišu tužbe.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja je zastupala Milana Radonjića i Ratka Romića u postupku za ubistvo Ćuruvije, kaže za RSE da su njeni klijenti odlučili da tuže nakon oslobađajuće presude jer više nisu mogli da tolerišu pisanje „raznih medija“.
„U tekstu (Fondacije Slavko Ćuruvija) piše ‘Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara’. Zaista kada dobijete pravosnažnu oslobađajuću presudu da vam i dalje neko imputira i prebacuje da ste ubica, to je preko svake mere“, navodi ona.
Perica Gunjić iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su ih na početku ove tužbe šokirale.
„Zaista nismo mogli da očekujemo da će neko tužiti fondaciju zbog izražavanja stava o sudbini tog suđenja. Šokantno je da stav fondacije koju su osnovali sin i ćerka Ćuruvije budu predmet ovakvih tužbi“, rekao je Gunjić.
Pojedine međunarodne i lokalne organizacije novinara u Srbiji ocenile su za RSE da ove tužbe predstavljaju „pritisak na slobodu govora“ i „progon“ onih koji traže istinu o ubistvu.
„Ono što se sada događa je zapravo zastrašujuće, kao pokušaj da se sada još ukloni i izbriše i ime i spominjanje Slavka Ćuruvije, da se uništi fondacija koja zapravo želi doći do istine svojim radom“, rekla je za RSE predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever.
Iz resornog Ministarstva informisanja i telekomunikacija nisu odgovorili za RSE na pitanje za komentar o ovim tužbama do objavljivanja članka.
Šta o tužbama navodi Fondacija Slavko Ćuruvija?
Perica Gunjić iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže da je nakon prve tužbe protiv fondacije koju je podneo Milan Radonjić u junu bilo „očekivano“ da će to učiniti i drugi pravosnažno oslobođeni po optužbi za ubistvo.
Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić traže pojedinačno oko 4.200 evra (500.000 dinara) za „povredu ugleda i časti“, navodi Gunjić.
On dodaje da se u tužbi pozivaju na to što je Fondacija u saopštenju nakon objave oslobađajuće presude u februaru 2024. navela da podseća „da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji i sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici“.
Gunjić kaže da će Fondacija izneti svoju odbranu na sudu i da očekuje da sud „postupi po zakonu“.
„Očekujemo i da sud uvaži činjenicu da svako u ovoj zemlji ima pravo na izražavanje mišljenja, a naročito u slučaju kao što je ovaj“, rekao je Gunjić dodajući da će fondacija nastaviti sa radom na borbi za medijske slobode „bez obzira na tužbe i pritiske“.
On ocenjuje da slučaj tužbi protiv Fondacije nije usamljen i da u Srbiji postoji „ozbiljan društveni problem“ i da su mediji u Srbiji izloženi takozvanim SLAPP tužbama.
SLAPP tužbe obično podnose moćni pojedinci, lobističke grupe, korporacije ili državni organi, a njihova svrha je da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare opterećujući ih troškovima pravne odbrane.
„One utiču na rad medija na način da mediji plaćaju visoke kazne i nemaju vremena da se bave svojim poslom“, navodi on, dodajući da u Srbiji mora da se ustanovi sistem u kom će mediji moći slobodno da izveštavaju o pitanjima koja su u interesu javnosti.
Tužba protiv Fondacije ‘kao SLAPP tužba’
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, koju je Vlada Srbije osnovala 2013, ocenjuje da se tužbe protiv Fondacije mogu tumačiti kao SLAPP tužbe, koje za cilj imaju da je spreče da se bavi ubistvom Slavka Ćuruvije.
„Ide mnogo više na tu vrstu pretnje i sprečavanja da se nastavi sa propitivanjem i ispitivanjem svih ostalih mogućnosti i dokaza vezanih za ovo ubistvo“, navodi Matić.
Matić navodi da se u spornom saopštenju Fondacije ni na jednom mestu ne spominju lica koja su se osetila spomenutim. Cilj saopštenja, prema njegovim rečima, bio je da se izrazi zatečenost u kojoj su se našli zbog presude kojom su, dotad osuđeni, postali oslobođeni.
„U ovom slučaju, na saopštenje koje je izdala Slavko Ćuruvija Fondacija, nije bilo reakcije onih koji sada tuže, nije bilo zahteva da se sa određenom argumentacijom ukloni sadržaj sa sajta Slavko Ćuruvija Fondacije i tek nekoliko meseci kasnije stižu tužbe“, rekao je Matić za RSE.
‘Progon’ onih koji traže istinu o ubistvu Ćuruvije
Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever ocenila je da je suđenje za ubistvo Ćuruvije bila „farsa od samog početka“.
„Država je na neki način zaštitila odgovorne za ubojstvo Slavka Ćuruvije i sada slijedi osveta onima koji jednostavno ne žele da to padne u zastaru i da se zaboravi taj stravičan zločin“, navela je ona.
Ukazala je na to da dvadeset pet godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije na kućnom pragu „nemamo sudski označene i kažnjene počinitelje za ubojstvo“.
„Mi nemamo osuđene ubojice Slavka Ćuruvije, ali imamo progon onih koji komentiraju i traže istinu. To je u najmanju ruku apsurdno, ali zapravo je izuzetno opasno za novinare, novinarke, ali i za celo društvo“, rekla je Sever za RSE.
Istakla je da se ovim povećava pritisak na slobodne medije i slobodno novinarstvo.
‘Progon’ onih koji traže istinu o ubistvu Ćuruvije
Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever ocenila je da je suđenje za ubistvo Ćuruvije bila „farsa od samog početka“.
„Država je na neki način zaštitila odgovorne za ubojstvo Slavka Ćuruvije i sada slijedi osveta onima koji jednostavno ne žele da to padne u zastaru i da se zaboravi taj stravičan zločin“, navela je ona.
Ukazala je na to da dvadeset pet godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije na kućnom pragu „nemamo sudski označene i kažnjene počinitelje za ubojstvo“.
„Mi nemamo osuđene ubojice Slavka Ćuruvije, ali imamo progon onih koji komentiraju i traže istinu. To je u najmanju ruku apsurdno, ali zapravo je izuzetno opasno za novinare, novinarke, ali i za celo društvo“, rekla je Sever za RSE.
Istakla je da se ovim povećava pritisak na slobodne medije i slobodno novinarstvo.
Novinarska udruženja u Srbiji o tužbama protiv fondacije
Iz Koalicije za slobodu medija, koju čine više medijskih udruženja u Srbiji, takođe je stigla osuda tužbi protiv Fondacije Slavko Ćuruvija uz ocenu da je to „pokušaj da se ućutka kritika“.
Kako je za RSE navela Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koje je deo Koalicije za slobodu medija, treća tužba protiv Fondacije Slavka Ćuruvije je „bizaran preokret situacije“.
„Em počinioci nisu kažnjeni, nisu pronađeni, odnosno imali smo oslobađajuću presudu za one koji su bili osumnjičeni u ovom postupku, em fondacija koja je napravljena sa ciljem da čuva lik i delo Slavka Ćuruvije i da se bori za slobodno i nezavisno novinarstvo, sada doživljava tužbe zbog izveštavanja i komentarisanja tih sudskih presuda“, kaže Filipović.
Ona je takođe ukazala da je u Srbiji u porastu broj SLAPP tužbi, čiji je cilj, kako kaže, ućutkivanje novinara.
„Ono što beležimo je porast broja tužbi koji se tiču nekih sudskih postupaka, čak i zbog izveštavanja sa sudskih ročišta koji su inače otvorena za javnost“, ističe Filipović.
Podizanje tužbi protiv Fondacije Slavko Ćuruvija osudilo je i Udruženje novinara Srbije (UNS).
UNS je u saopštenju ocenio da novinarska i medijska zajednica „imaju pravo“ da budu nezadovoljni presudom Apelacionog suda u slučaju optuženih za ubistvo Ćuruvije i da izraze neslaganje sa postupanjem države i suda u tom slučaju.
Kako je teklo suđenje za ubistvo Ćuruvije?
Vlasnik lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za ubistvo je počelo tek u junu 2015. Četiri godine kasnije Specijalni sud u Beogradu proglasio je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.
Tom presudom su osuđeni šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić na po 30 godina zatvora. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.
Apelacioni sud je tu presudu ukinuo u septembru 2020. i vratio suđenje na početak. Razlog je to što je Specijalni sud, kako se navodi, presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici.
U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo istovetnu presudu kojom su potvrđene zatvorske kazne iz prvog postupka.
U februaru 2024. Apelacioni sud oslobađa četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu Ćuruvije.
Na sajtu suda je tada objavljeno da „nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela“, a na ovu odluku ne postoji pravo žalbe.
Oslobađajuća presuda izazvala je oštre reakcije novinarskih udruženja i dela opozicije u Srbiji, kao i međunarodnih organizacija i američkog Stejt departmenta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom presude u februaru da je to „užasna poruka za pravosudni sistem“, kao i „loša poruka za svakoga ko se bavi tim poslom u našoj zemlji“.
Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen.
Osim Ćuruvije, reč je o slučajevima ubistva Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu, i Milana Pantića, ubijenog 11. juna 2001. godine u Jagodini.
Izvor: Radio slobodna Evropa
