ENNepotrebno. Potpisujem ocene koje ste, o sebi i meni, nesebično izrekli: vi ste najbolji srpski novinar, ja sam najgori srpski novinar. Vi ste spasili B92. Ja sam upropastio RTS. Vi biste na RTS-u odmah promenili direktora. Ja isto. Vi stvarate desetine novinara, ja ih otimam. Vi ste moralni, ja nisam. Vi, poznato je, ne mešate politiku i novinarstvo, ja brkam to dvoje. Naš odnos ne postoji, ali mi ipak šaljete SMS. Svaki dobronamerni građanin Srbije, hteo ne hteo, uočava vašu grdnu i potpunu prednost.
Moj smrtni greh je predlog da, posle mene, budete šefica RTS-a. Zašto je to greh? Sami ste, u više odgovora na postavljena pitanja, ničim izazvani, priznali da vam je nuđeno „u više navrata od strane više vlada” da budete „glavni urednik RTS-a, pa i direktor”. Dakle, predložih vas iz istih razloga kao i „više srpskih vlada u više navrata” . Te razloge ste, opet nesebično, stavili u autoportretske rečenice koje, uz vaše dopuštenje, citiram: „Glavni motiv tih ponuda bilo je prepoznavanje moje energije, da mogu da rukovodim glavnom televizijom i promenim je”. Naravoučenije: kad vi kažete da ste kandidat, to je prepoznavanje vaših energetskih vrednosti. Kad ja kažem da ste kandidat, time samo „učvršćujem sopstveni položaj za koji se borim iz petnih žila”. Kad vi sa „više vlada u više navrata” razgovarate o svojoj kandidaturi, to je dijalog moralnog novinara sa režimom. Kad ja razgovaram sa strankama, to je nemoralno „postavljanje urednika da bi se preko njega vršio uticaj”. Zar novinarka vaših kvaliteta misli da je logika samo novi oblik moje poslovične pakosti?
Uprkos činjenicama, podržavam sopstveni predlog. Osoba koja tako loše govori o kolegama koje su prešle sa B92 na RTS, koja pre podne razgovara o sopstvenoj kandidaturi sa „više vlada u više navrata”, a uveče objektivno uređuje dnevnik, idealna je, izvinite što laskam sebi, za mog naslednika.
Aleksandar Tijanić
