Naprednjačka vlastela i njihovi telali uopšte ne kriju sopstvenu sociopatiju, već njom ponosno paradiraju pred auditorijumom, slaveći patnju koju njihov režim nanosi nevinim ljudima koji samo traže pravdu za ubijene
Svečano puštanje u rad ilegalnog zvučnog topa, navodno upitnog ontološkog statusa, u redakciji TV Informer dočekano je uz prigodno slavlje i prateći raspašoj. Dragan J. Vučićević okružen gostima, Vladimirom Đukanovićem i nekim neidentifikovanim sedećim, pocupkujućim i podvriskujućim objektima u ljudskom obličju, organizovao je program po ugledu na pomalo zaboravljene radijske pozdrave, želje i čestitke.
Dok su nekada slušaoci naručivali pesme kako bi prigodnim muzičkim numerama čestitali bližnjima venčanje, rođendan ili polazak u školu, Vučićević i njegova svita proslavljali su zvučni udar koji izaziva paniku, mučninu, dezorijentaciju, oštećuje sluh i stvara ozbiljne zdravstvene probleme. Nekim ljudima je potrebno tako malo za sreću – dovoljno je da neko drugi pati, oseća bol, nelagodu ili muku, pa da nesojima buhavo srce zaigra od radosti.
Lumperajka u Informeru
Nakon što je izveden teroristički napad zvučnim topom na građane koji su u tišini odavali poštu pobijenima ispod novosadske nadstrešnice, u studiju TV Informer usledila je lumperajka uz pesme koje su naručivali učesnici programa i ozvereni gledaoci. Sasvim prirodno – zvučni top zahteva odgovarajuću zvučnu podlogu. Snimak iz studija spada u najnadrealnije prizore kojima smo mogli da svedočimo proteklih godina, i to u vrlo oštroj konkurenciji.
Vladimir Đukanović u iznenadnom napadu sreće urla iz bijela grla: „Evo ima jedna specijalna pesma, kaže da l’ može povodom ovog zvučnog topa, ‘Duni vetre malo preko jetre'“. Vučićević i ostatak ekipe skakuću i zapevaju „… preko Ledina, tamo živi, tamo živi moja jedina“, pesmu koja se upravo emituje. Đuka apeluje da se oslobodi telefonska linija, jer njegovi prijatelji zovu, valjda da naruče neku pesmu.
Potom Vučićević traži po lap-topu pesmu o provetravanju jetre, pušta narečeni songi komentariše: „Moramo posle Mitra Mirića, ‘Ne može nam niko ništa'“. Đuka se nadovezuje na puštenu pesmu, pa još jednom potcrtava: „E, ovo je samo zbog zvučnog topa“. Na tu opasku D. J. Vučićević uzvraća potvrdom: „Ovo je za zvučni top“.
Kriminalna svest uživo
Uzaludna su sva potonja negiranja naprednjačkog režima na čelu sa arhilažovom Aleksandrom Vučićem da nikakvog zvučnog topa nije bilo, da nije upotrebljeno nikakvo oružje, da mirne građane u Ulici kralja Milana niko ničim nije napao. Vučićev bliski saradnik, visoki funkcioner njegove partije i branilac partijskih kriminalaca jasno i glasno je rekao da je zvučni top upotrebljen i burno proslavio udar, zajedno sa glavnim Vučićevim propagandistom i ličnim prijateljem.
Sve one Vučićeve priče o tome kako Kobre mogu volšebno da rasteraju studente za 6-7 sekundi, kako će 15. marta na protestu odjeknuti tišina više nisu magloviti nagoveštaji, sad je postalo jasno na šta je mislio. Naprednjačka bratija jednostavno nije mogla da izdrži, morali su unapred da se hvališu zabranjenim oružjem, a potom i da bučno proslavljaju njegovo korišćenje protiv demonstranata. Prosto ne mogu da pobegnu od svoje kriminalne prirode, to je jače od njih, snažnije od opreza i razuma.
Normalizacija zla
Snimak emitovan na TV Informer, a potom prenošen po društvenim mrežama i medijima, poslužiće kao dokaz u nekom budućem sudskom procesu koji će neminovno uslediti nakon oslobođenja Srbije od naprednjačke okupacije. Ostaće taj snimak i kao svedočanstvo kakav je polusvet vladao ovom zemljom. Naprednjačka vlastela i njihovi telali uopšte ne kriju sopstvenu sociopatiju, već njom ponosno paradiraju pred auditorijumom, slaveći patnju koju njihov režim nanosi nevinim ljudima koji samo traže pravdu za ubijene.
Uostalom, zašto bi se uzdržavali? Skoro četiri decenije razulareno zlo vršlja po ovoj zemlji i komšiluku, ubijajući, pljačkajući, ponižavajući i zlostavljajući svakog koga se dočepa. Ponosni ratni zločinci defiluju po medijima, promovišu svoja pisanija po ustanovama kulture, a njihovi idejni očevi mirno propovedaju ideologiju krvi i tla, te smišljaju opravdanja za pokolje i genocid.
Toliko smo okoreli u normalizaciji zla da nam slavlje u Informeru ne deluje kao monstruozni čin koji bi sve učesnike trebalo da odvede u ustanove zatvorenog tipa, i to po hitnom postupku, jer su jednostavno opasni po okolinu. To je samo još jedan skandal među hiljadama drugih skandala. Ništa posebno, zlo kao takvo.
