EN
Vojislav Stevanović, član Izvršnog odoba NUNS-a i izvršni producent N1, bio je moderator ovog događaja, te se na samom početku se osvrnuo na priroritet bezbednosti novinara u Srbiji, stoga je dao učesnicima reč u diskusiji.
Slavica Trifunović, pomoćnica ministarke za informisanje i medije iz Ministarstva kulture i informisanja, istakla je da slobodu potrebno osvajati koliko god puta je to potrebno.
“Ministarstvo kulture I informisanja putem projektnog sufinansiranja podržava projekte koji se odnose na zaštitu slobode izražavanja. Ono podržava borbu za slobodu medija u svakom smislu. Svako demokratsko društvo je težilo i teži za slobodnom informisanju, ali su izazovi tehnološke revolucije postavili izazove”, rekla je ona.
Tamara Koštro Ćurčić iz odeljenja za medije i komunikacije pri Delegaciji Evropske unije u Srbiji kaže da “medijska sloboda i bezbednost novinara čine osnovnu vrednost i politiku Evropske unije, stoga je bitno čuvati i unapređivati tekovinu toga”.
“Ovakav proces uvek traje I nikada ne prestaje. Izveštaj iz 2020. Alertuje opasnost za bezbednost I sigurnost novinara. Kovid pandemija se nekako odrazila dvostruko, te je u prvi plan stavila značaj informisanje od javnog značaja, ali je i otežala rad medija I radnika”, rekla je ona.
Dragan Sekulovski, direktor SafeJournalists Mreže i direktor Udruženja novinara Makedonije, rekao je da “sve njegove kolege ulažu napore da obezbede bolju bezbednost novinara, ali da su ustanovili da niko od njih nije spreman na kritiku kada rade nešto loše”.
“I to nisu samo političari, već I biznismeni. Oni svi ugrožavaju živote novinara, i time guše novinarske slobode. Situacija se dramatična pogoršala, ali je naša mreža to pratila I objavljuje izveštaje, te smo primetili da se broja napada na novianre povećao”, jasan je Sekulovski.
Rade Đurić, pravnik i istraživač NUNS-a, ukratko je predstavio “Indikatore za nivo slobode medija i bezbednosti novinara Srbija 2020”.
“Specifičnost same godine uticala je i u velikoj meri na način na koji će se u realnosti ostvariti na slobodu medija i bezbednosti. Gotovo sve sfere socijalnog, društveno-političkog, ekonomskog i drugih formi funkcionisanja države i života građana su u velikoj meri pogođene, pretrpele gubitke ili se na negativne posledice mora računati u nastupajućim godinama”, rekao je Đurić.
“Posebno su se na udaru našli mediji koji su dobili ključnu ulogu u očuvanju javnog interesa pri izveštavanju usled nastalog haosa u prijemu i obradi informacija o zdravstvenoj i svakoj drugoj situaciji u zemlji. Iznenadni finansijski problemi, otežani uslovi rada, smanjen obim ljudskih prava, izmenjeni nivoi tolerancije na rad novinara u velikoj su meri uticali na stanje u medijima i položaj samih novinarki i novinara”, dodao je Đurić.
Marija Babić, pravnica i istražičica NUNS-a, se osvrnula rezulatete studija „Slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji iz ugla postojećih zakonskih rešenja“.
„Osnovni zaključak same analize je da su zakoni u navedenim oblastima u skladu sa evropskim standardima i da najveći problem predstavlja primena tih zakona u praksi. Navodi se da određeni nedostaci ili nedorečenosti zakonske regulative ne bi bili od uticaja da postoji volja da se ti zakoni primenjuju i poštuju. Zakonska regulativa koja se odnosi na bezbednost novinara i na krivičnopravnu zaštitu novinara ovakva kakva je dovoljan je osnov kako bi se pružila adekvatna zaštita novinarima i kako bi se osigurala njihvoa bezbednost. Najveći problem je nedovoljna efikasnost pravosudnih organa“, zaključila je Babić.
Okrugli stolovi su deo projekta “Unapređenje dijaloga između novinarskih udruženja i parlamenata na Zapadnom Balkanu za snažniji civilni sektor“ koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a implementira Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN).
