Kada
bude usvojen konačni tekst medijske strategije, Misija OEBS u Srbiji obezbediće
ekspertizu i napraviti procenu dokumenta iz šire, međunarodne perspektive. OEBS
je uveliko učestvovao u svim fazama pripreme prvog nacrta strategije, dodaje
Dragana Nikolić-Solomon, šefica medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji. U
svojstvu posmatrača predstavnici OEBS su učestvovali u aktivnostima radne grupe
koja je radila na nacrtu strategije i pažljivo su pratili sve javne rasprave o
medijskoj strategiji održavane u nekoliko gradova Srbije tokom juna.
–
Sve diskusije bile su zanimljive i dinamične. Učesnici su imali mnogobrojne
ideje koje su razmenjivali u ponekad užarenoj atmosferi – kaže Dragana
Nikolić-Solomon.
Medijska
strategija bavi se razvojem medija do 2016. godine, a neka od rešenja trebalo
bi da utiču na izmene nekoliko zakona. Radna grupa koju je oformilo
Ministarstvo kulture činili su predstavnici koje su predložila medijska
udruženja i oni koje je imenovalo resorno ministarstvo. Ona je završila tekst
Nacrta medijske strategije 1. juna, da bi predstavnici medijskih udruženja,
pošto je završena javna rasprava o dokumentu, izrazili bojazan da će tekst biti
znatno izmenjen u Ministarstvu kulture i da predstavnici medijskih udruženja
neće imati prilike da vide dokument koji će biti predložen vladi Srbije na
usvajanje. Kasnije je iz resornog ministarstva objašnjeno da će sa medijskom
strategijom javnost moći da se upozna na javnom slušanju, kada bude
predstavljena vladi.
–
Ministarstvo kulture, u skladu sa pravilnikom rada vlade, nije u obavezi da
otkrije sadržaj završnog nacrta strategije. Postojala je bojazan da
objavljivanje tog nacrta može dovesti do otvaranja beskonačne javne rasprave o
rešenjima koja je ponudilo ministarstvo. Međutim, pošto će nacrt, na kraju krajeva,
ipak biti obelodanjen, bio bi to znak dobre volje da je ministarstvo odlučilo
da ga učini dostupnim javnosti – rekla je Nikolić-Solomon.
Ona
dodaje da je radna grupa, čiji je zadatak, kako naglašava, bio da napravi
preliminarni nacrt strategije, ponudila veoma dobra rešenja u nacrtu na kojem
su radili, ali i da su se tokom javnih rasprava čuli jaki kontraargumenti.
–
Nacrt strategije ne može da se bavi svim detaljima u vezi sa medijskom
reformom. Određena rešenja, koja je ponudila radna grupa, mogla bi biti dalje
razvijana i preciznija. Među njima su pitanja digitalizacije, pronalaženja
finansijskog mehanizma za nezavisno funkcionisanje RTS-a i RTV-a, finansijska
rešenja za medije nacionalnih manjina koja će im u isto vreme omogućiti i
nezavisnost uređivačke politike – kaže Nikolić-Solomon.
Nacrt
medijske strategije koji je uradila radna grupa, zajedno sa primedbama i
predlozima poslatim na adresu ministarstva, kao i onih koji su se čuli u toku
javne rasprave, razmatrali su predstavnici resornog ministarstva, koji su
nedavno završili svoj rad na dokumentu o čemu je obaveštena i vlada Srbije,
odnosno predsednik vlade Mirko Cvetković. Medijska strategija trebalo bi da
prođe kroz još jednu komisiju, onu koju će oformiti Cvetković, a tek onda,
prema najavama u septembru, naći će se i pred članovima vlade Srbije.
–
Preostaje nam da sačekamo odluku vlade Srbije o tome u kom pravcu će ići
medijska reforma jer ona je ta koja odlučuje – ističe Nikolić-Solomon.
Najviše
primedaba na, za sada jedini javno dostupan, tekst medijske strategije ticao se
dela dokumenta koji se bavio obavezom privatizacije svih medija u Srbiji i
potpunim povlačenjem države iz vlasništva u medijima. Gotovo svi nacionalni
saveti nacionalnih manjina, kao i brojni manji, lokalni mediji iznosili su
primedbe da bi privatizacija njihovih medija značila i zatvaranje. Strategijom
je, inače, predviđeno da država novčano pomaže medije, ali projektno, odnosno
da se za budžetska sredstva konkuriše preko projekata.
Autor:
J. Čalija
